РеТТровизор
16.11.2026.
09:00
СТАНИ ПАНИ
Имао је Станивуковић прилику да буде дио много веће политичке приче. Да уђе у шири договор , да буде дио озбиљнијег политичког преслагивања, нових политичких односа и преузме дио одговорности за оно што се назива заједничким националним интересом. Али није. Изабрао је своју причу и своју рачуницу. И то је легитимно. Само што политика не функионише по принципу да се величина приче одређује величином амбиције њеног власника.

Знате ли шта је кад дође до стани пани? То вам је ситуација када је нешто хитно, захтијева сналажење и брзу реакцију, доношење одлуке у посљедњи час али то је и онај тренутак збуњености, затечености и неочекиваног преокрета. Када неког баш изненади, стане и не зна куд ће. Е, па сад је стани пани. Када се заврше избори и прогласе побједници почиње оно што се у политичком животу Републике Српске показало као занимљивија дисциплина од самог изборног надметања. Пребројавање, преслагивање, прелијетање, трговина и потрага за новим газдом. Мандати само што се додијеле почиње њихово препакивање. Креће стани пани. Сви би у власт, неки би и да буду опозиција власти али не и својим амбицијама. Владајући блок на изборима је освојио мандата довољно да без икакве драме формира власт али не и да задовољи апетите за двотрећинском већином која је потребна за неке више циљеве , пуно више од дневно политичких препуцавања. И онда је Додик подигао улог. Најавио 60 посланика уз могућност да их буде још више. И онда је настала општа полтиичка узбуна. Стани пани. Ко је већ прешао, ко ће прећи, ко је обећао, а ко још чека да види колико му се исплати. Посланички мандат постао је натраженија роба, потражња је расла како се приближила конститутувна сједница парламента. Тако су се многи заклињали да неће нигдје прећи док су једном ногом добро закорачили у власт, заклињали се да их нико и ничим не може купити, а већ обукли други страначки дрес објашњавајући да им политика старе партије више не одговара. Посебну думензију овој постизборној посланичкој трговини дао је и Драшко Станивуковић. Човјек који је окачио на билборд првог прелетача као да је заборавио да би прије постављања сваког сљедећег ваљало да направи инвентуру у сопственом политичком дворишту. Нека преброји све оне који су из других политичких партија завршили у његовм покрету, да не морам ја. То би ми баш одузело времена . Када други мијењају страначку адресу онда су папци и прелетачи, а када долазе код њега ваљда су онда политички препорођени. Када су прелијетали у његове редове, занимљиво, нису били прелетачи него појачања, нови људи и политичко окупљање као доказ да покрет расте.
Није, дакле, проблем у прелијетању него ко је власник писте на коју се кад се прелети слијеће. Станивуковићу је баш стани пани. Чула сам за још неке му доскора блиске који би могли да освану на његовим новим билбордима, а буду обрисани са оних на којима су били сигурни.
Имао је Станивуковић прилику да буде дио много веће политичке приче. Да уђе у шири договор , да буде дио озбиљнијег политичког преслагивања, нових политичких односа и преузме дио одговорности за оно што се назива заједничким националним интересом. Али није. Изабрао је своју причу и своју рачуницу. И то је легитимно.Само што политика не функионише по принципу да се величина сопствене приче одређује величином амбиције њеног власника. Сада кад је стани пани, кад се броје посланици који би могли да заврше у скупштинској већини питам се колико ће остати у његовој мањини. Имао је млађани Станивуковић прилику да буде дио велике приче, а сада би могао да остане у оној малој сопственој и то не зато што му је неко забранио да буде велики него што се велика политика не прави само од великих очекивања. Додикова понуда опозицији за учешће у влади националног јединства отворила је још једну занимљиву страницу. Умјесто разговора о заједничкој одговорности, институцијама и важним питањима за Српску према тумачењу које стиже од оних који су им договор нудили опозицију су више занимале појединачне позиције. Додик каже да је разговора било, Станивуковић да није . Док туђе кумове добро памти изгледа да разговоре о својим које би за делегате брзо заборави.
Свако би свој дио колача али да се не мијеси заједнички и свако би функцију али не и одговорност.
И онда ти исти актери говоре о криминалу, корупцији и трговини утицајем. Ваљда је политичка трговина проблем само онда када се не тргује њиховим позицијама . Посебна прича је СДС. Ту је тек стани пани. Бранко Блануша и даље је главна фигура унутарстраначког обрачуна и кажу они које је избацо из страначких органа гробар СДС-а који је већ одавно на апаратима. СДС Блануша убија лагано али сигурно као по задатку врло свјестан шта ради само још није признао за кога .
Стани пани је кажем вам гдје год се окренеш. И министрима, старим и оним који су се лијепо зачешљали да сједну у нову владу , само биће то сад све по мало другачијим правлима игре које наравно диктира побједник .
Размислите зато, немој послије да буде стани пани.
Извол'те у скупштинском салону.
Придружите се
Сазнајте све о најважнијим вијестима и догађајима, придружите се нашој Вибер заједници.

