ПРЕЛИВАЊЕ И ДОЛИВАЊЕ

Неке течности никако се у политици не дају задржати у властитим посудама. Мало се доливају, мало се преливају понекад се и проспе , а најчешће се бога ми посуда и промијени. Све зависи од тога ко је држи ко нагиње и ко се нада да ће нешто капнути на његову страну. Тако ових дана читамо и слушамо како би се стање из Србије могло прелити у Републику Српску. Разни политичари, аналитичари и хроничари друштвених и политичких кретања, а највише опозиционари међу којима су најгласнији Игор Црнадак и Небојша Вукановић највише прижељкују да се студентски бунт који је прерастао у побједу Студентске листе над листом Александра Вучића прелити преко Дрине. Као да је довољно да се негд‌је мало долије па се онда прелије гд‌је би њима добро дошло. Само ту има један мали проблем. Република Спрска је управо прошла изборе а изборни резултат није показао преливање које би неки желејли да виде. Напротив, избори су показали су да је СНСД добио убједљиву подршку бирача и да је политичка стварност бар када је ријеч о изборном расположењу потпуно другачија од оне коју неки прижељкују да се прелије из Србије. Али ко још мари за резултате када чекаш да се нешто прелије. Кад не можеш направити сопствени талас онда стално чекаш неки туђи да поклопи твоје политичке противнике. Лакше им се надати да ће се политичка клима промијенити увозом него убиједити бираче да гласају за њих. Република Српска, сматрају ти вјечити губутници није довољно политички способна и самостална да сама одлучи шта мисли него јој се тално тражи расположење у комшилуку. Ако је у Србији или којој год земљи у Европи протест ето кажу само што се није прелило. И док се тако вјечни опозиционари баве планом како да се стање прелије власт се бави озбиљњим послом и конкретнијим преливањем. Тако ће се судећи према најавама лидера СНСД-а Милорада Додика посланици неких опозиционих партија прелити у владајуће па ето нама довотрећинске већине, па како недавно најави Додик можда чак 60 посланика владајуће гарнитуре у скупштинским клупама. Ето нама нашег традиционалног преливања који се циклично понавља послије сваких избора . Скупштина није још ни конституисана, а већ стижу најаве о преливодама. Дакле 6 или 7 ако се остваре најоптимистичније прогнозе. Није то баш мало. Изненадићете се ко је све ту . То је читава једна мала опозиција која ће да се прелије на старну власти, а да не мора мијењати салу већ само клупу. Драшко Станивуковић још ошамућен и љут од резултата избора којим се није надао спремио је јавну срамоту за све преливоде. Окачиће их каже на билборде , а што се њих тиче вјероватно може само мачку о реп. Они ће промијенити мјесто сједења , друштво за столом и наравно неко раније изговорено мишљење. Јер се у политици ставови најбрже мијењају. Оно што је до јуче било неприхватљиво нагло постаје државничка одговорност награђена неком функцијом најчешће . Оно што је до јуче била издаја то више није. Још се јавно не зна ко ће се одважити на овај прелет, нагађа се, али већ имамо сасвим довољно разлога да се запитамо шта је онда са свим њиховом увјеравањима да ће бити алтернатива власти. Ако је нечија политичка вјерност трајала до прве понуде онда се питам до када ће и ова нова трајати. До првог новог преливања. Дакле, чаша је преливена али је за сада сигурно да се неће мијењати онај који је држи.

Чаша је одавно прелила и у СДС-у и ту би добро дошло једно озбиљно пражњење али не само од ових који би да једне друге избацују него од нагомиланих проблема, погрешних одлука и увјеравања да се одговорност увијек може прелити на неког другог . И тако, док се сви баве преливањем, оставкама, прелетима и чекају да им се нешто прелије у Српску Додик је српаковао кофере и и отишао у Америку. Критичари се наслађују, кажу отишао баш у вријеме када је на „мидтерм“ Трамп доживио тежак пораз . Па на Западу ништа ново . Исту судбину још деценијама прије доживљавали с су и Обама , Клинтон, Реган, Труман... Изузеци су били и Клинтон, и то 1998. године и Џорџ Буш млађи 2002. Неки су предсједници упркос поразу на пола мандата опет добијали предсједничке изборе на редовним изборима. И ту има и те како доливања и преливања само на мало вишем нивоу од овог нашег микро плана.

Политичка сцена у Српској тренутно може се описати као занимљив спој доливања, преливања и одливања. Једни доливају бунт, други преливају скупштинксу већину док неки покушавају да сачувају оно што им је исцурило из партије. Питање је ко ће на крају остати са пуном чашом, а ко ће морати да се задовољи само капљицама. И да се разумијемо још, нико нема ексклузивно право на незадовољство грађана. Ако има бунта он се требао показати на изборима као и та вјечна потреба за промјенама. Политичка воља грађана не може се прогласти погрешном само зато што се не уклапа у нечија очекивања нити се туђи политички успјех може поништити призивањем да се нешто прелије преко Дрине. Избори нису прогноза времена да чекамо хоће ли стићи талас из Србије, а ни Република Српска није баш празна чаша у коју ће свако долити оно што му преостане. Неки ће узалуд чекати да се нешто прелије јер нису схватили да оно што им недостаје није бунт из Србије него подршка у властитој кући.

А, то се за разлику од воде не може долити.