СЛУЖБА

Окрените се полако и погледајте оног тамо што стоји. Само без наглих покрета, молим. Сасвим лагано се окрените и погледајте неупадљиво. Е, баш тако. Полако са питањима, све ћу вам објаснити. Тај вам је служба. Код нас је све служба. Ако неки политичар направи добар потез то је све служба, а ако не направи онда је тек све одрадила служба. Оснује ли неко партију, ма то је направила служба, а када та странка изненада нестане са политичке сцене баш онако како је и настала наравно да је угасила служба. Појави ли се на политичкој сцени неки нови политички играч, зна се да он не би ту био да га неко није смишљено убацио у игру. Ко други него служба. Када неко изненада промијени свој полтички став или мишљење које никад није ни било његово тек онда је потпуно јасно да је служба одрадила своје.

Служба ради прековремено. Ради пуном паром и прву и другу и трећу смјену да јој је увијек мало канцеларија и буџета . Нема догађаја који се не може објаснити службом, ни политичког процеса за који се не може пронаћи нека невидљива рука која га је покренула, усмјеравала или зауставила.

У Републици Српској одавно се за поједине политичке партије прича да их је направила служба, а чланство се што је посебно смијешно хвали како припада служби. То има само код нас да се служба хвали како је служба. Неке су партије наводно настале да би некоме узеле гласове, неке да би ослабиле друге, али и да би биле резервна опција.

Неке партије и постоје само зато што је неко процијенио да би било корисно да постоје. Није ни важно имају ли програм он се свакако може преписати, није важно ни имају ли чланство и идеологију. Само је важно ко их је направио.

Није служба само у политици. Имамо ми и разних свезнајућих аналитичара који су у служби службе. Они све знају, све разумију и све објасне па чак и оно што се никада није догодило. Та њихова аналитичка способност посебно долази до изражаја када треба да се објасни зашто је неко нешто урадио, а да при томе не постоји ниједан доказ да је то стварно тако. Ту се ријетко барата чињеницама, барата се процјенама, а процјене су познато је најтачније када одговарају унапријед. Нису ни новинари поштеђени службовања.

Рецимо као поставиш неко незгодно питање сигурно те инструисала нека служба, ако га не поставиш онда наравно радиш за другу службу. Објавиш ли информацију која једнима одговара, а другима не зна се чији си и онда си откривен.

Медији су одавно, кажу упућени, постали испоставе разних обавјештајних центара, а новинарска акредитација у појединим тумачењима служи само као маска за тајни задатак.

Још мало па ће се и временска прогноза тумачити као оперативна акција. Објави ли се да пада киша неком одговара, ако не пада спријечена је, а ако загрми то је сигурно знак да се нешто спрема.

Више се не зна ко је која служба, ко за коју службу ради и ко је чији човјек.

Домаће службе су према тим тумачењима направиле једне, а стране службе су направиле друге. Има и оних тумачења да су сви заједно у истом послу само што то једни раде из патриотских разлога, а други из непатриотских. У тој шуми наводних веза и комбинација не зна човјек више ни коме да вјерује на ријеч или мора прво да се ангажује па да провјерава биографије у некој тајној архиви.

Обавјештајне службе и те како овдjе раде. Па добро, рећи ћете, то сви знамо. Наивно би било вјеровати да се велике политичке игре играју отоворених карата. Историја нам је пуна примјера у којима су стране службе кроз разне операције утицаје, подметања и манипулације производиле кризе, покушавале да изазову хаос и усмјере политичке процесе у правцу који одговара њиховим интересима. Што би онда Балкан, Република Српска и БиХ биле изван тога.

То су вам оне врло опасне ситуације када се друштвене под‌јеле продубљују, политичке тензије подижу, а институције и грађани увлаче у сукобе чији се стварни циљ не види баш одмах. Некада је само довољно произвести сумњу, мало потпирити сукоб, пласирати информацију у правом тренутку или створити привид да се нешто дешава спонатно. Нема ту никакве енигме да утицај страних служби и те како постоји, али је неозбиљно сваку политичку непријатност аутоматски проглашавати неком тајном операцијиом без доказа и покушаја да се

утврди шта се заиста дешава. Није баш свака политичка грешка резултат тајне завјере. Некада је странка неспособна, политичар сујетан, а често је разлог врло једноставан. То је власт, интерес и борба за фотељу. Зато је служба идеалан изговор када немаш одговор. Само кажеш да је служба. Ако нема објашњења и не желиш да преузмеш одговорност само прошапћеш: ма то је служба. Тако се политичка одговорност увијек елегантно може пребацити у домен тајних операција. Служба је најмоћнија и најомраженија институција коју никад нико није видио али о њој сви све знају. Има људе у партијама, медијима, институцијама, на друштвеним мрежама, па чак и међу онима који се куну да се против ње боре. Толико је та прича о служби свеприсутна да се питам постоји ли ико ко једноставно ради свој посао без задатка, тајне шифре и налога. Кад боље размислим, заправо је успјех службе што је успјела да убиједи све да је она свуда. Када више не вјерујете никоме и сваку информацију сматрате операцијом, сваки политички потез нечијим налогом онда најлакше управљате онима који мисле да су све прозрели.

Прије него што некога прогласите човјеком службе можда да ипак прво потражите неки доказ. Служба можда јесте свуда, али нису баш сви ни способни и неспособни по службеном задатку.

И овдjе ћу стати.

Служба све прати.