Перица Ђаковић: Нека Лорданов филм и публика сами кажу гдје смо и шта смо

Како се приближава премијера најновијег филма великог мајстора Лордана Зафрановића видим по порталима да се захуктава притисак на аутора. У првом плану су питања ко це доћи 2.октобра да се од глумаца поклони у Сава центру. Као да је то најбитнија ствар када је у питању, како Кустурица назва "Златни рез 42-дјеца Козаре" Лордановим животним дјелом.

Причом коју носи у себи још од 1978. године када је снимио тада легендарну "Окупацју у 26 слика" са којом је раздрмао ондашњу, не само Југославију, већ и свијет, не желећи да скрати сцену усташког пира у аутобусу изнад Дубровника. Због тога је изгубио Оскара, највеће признање које се додјељује за филмска остварења у свијету. Тада је требало да стане раме уз раме са нашим нобеловцем Андрићем. Али Лордан је остао досљедан својим схватањима и борби против нацизма и зла које је носила Павелићева квислиншка творевна. Од те 78-е у себи носи пламен борбе због чега је проглашен непријатељем нове Хрватске. Туђман га је тако прогласио, због два документарца "Крв и пепео Јасеновца" и "Тестамент" филм са суђења Артуковицу" непријатељем Хрватске. И тада је други пут због безбједности морао да напусти своју родну Хрватску.

Али прије тога Арсен Диклић му даје текст-сценарио „Дјеца Козаре” који њега као борца за истину и правду потпуно заокупља. Од те 1986. он ради на том флму, дакле много прије распада Југе. Жеља, како сам каже, да свом народу прикаже зло нацизма и НДХ, са опоменом да се то више не понови. Штета што власти од тада па све до скора нису имале слуха да тај филм угледа свјетлост позорнице. Ли никада не треба гледати да ли је сада вријеме. Вријеме је онда када дијело настане И треба му отворити пута не слушати вјечне политичке комесаре који сун ас И довели до ове нерјешиве мржње И који мисле да неким забранама могу нешто постићи.Удбашко позориште је нажалост још присутно.Храброст краси само изузетне који су спремни да стлно упозоравају И опомињу јавност на сопственим гријесима И слабостима, а не узмицати у обманама, лажима И преварама комуниста, демократа, либерала…

И да се вратим садашњим нападима на аутора, кога у његовој Хрватској сад оптужују да се продао Србији. Напади не стају само на њему већ иду и на његове глумце, под изговором ко ће доћи да се поклони публици. Сјећам се да сам га питао, да ли код Андрића у Херцег Новом или у Дучићевом Требињу како су пристали хрватски глумци, да прочитавши сценарио, заиграју.

-"Па све су то велики професионалци"- усљедио је његов одговор, а на потпитање да ли ће имати притисак да се не појаве на премијери, одговорио је: -"Знам кроз шта ће све проћи, кроз какве притиске и пријетње. Па ја кроз њих пролазим 30 година. Наравно да им нећу замјерити ако не дођу, и не смије нико. Они су маестрално одрадили своје улоге у филму и тиме већ све рекли" - одговорио је Лордан, зашта је добио огроман спонтани аплауз. Толико о хрватским глумцима као што су Иван Лучев и Рене Биторајац.

Што се пак тиче глумаца из Србије они због политичког стања у земљи имају притисак замислите, не својих колега већ студената глуме који захтијевају да се игнорише ФЕСТ. Њихова одлука ће сигурно бити под посебном лупом професионалца, какви су били у филми, или политицких аматера какви могу да испадну код дијела јавности након премијере. Да ли ће послушати несвршене студенте глуме или испоштовати великог редитеља који им је указао повјерење И публику због којих су уствари на сцени И за коју кажу да им живот значи видјећемео, а на списку су Мики Манојловић,Аница Добра, Милан Марић, Ирфан Менсур, Алексеј Бјелогрлић, Катарина Радивојевић,Саша Јоксимовић ,Исидора јанковић,Павле Менсур,Миливој Беадар….

Оно што сам лично на све поменуто рекао Лордану у једном тренутку његове потиштености јесте да је најважније да је филм стигао до публике, да је напокон прескочио све баријере које су му политичари од 1986 године постављали И да је превазиђено његово кочење још од 1986. Године а на публици је коначни суд да оцијени ауторово дјело, које није обично. То је прича о злу које нас је задесило од, како смо мислили,а како сам Лордан каже, од пријатеља, добрих комшија, људи који су мирно живјели око нас, и то не само једном. Суд о томе је на обичном гледаоцу, обичном малом човјеку који чучи у свима нама, као што су и ови српски глумци, јер њиховим колегама из Хрватске притисци су другачији.

За Лордана И за публику биће довољно да се након премијере на сцени београдског Сава центра 2. односно дворани Борик у Бања Луци 3.октобра појаве дјеца главни глумци Милица Станковић И Вук Трнавац.

Зато да се подсјетимо на ријечи Емира Кустурице о филму -

"И да је по начину на који је Лордан проткао митологију кроз филм овај филм заправо митологија. Да је Лордан овим филмом на највеличанственији начин одао пошту српском народу што му нико до сада никада није дао, а што он заслужује". Да ли је велики Емир био у праву најбоље оцијените сами када филм погледате, за разлику од оних који већ сад причају о филму а нису га ни видјели нити хтјели да чују борца за правду и истину Зафрановића који се са овом причом бори од 1986-те. И ако је свјестан да би послије његовог приказивања по трећи пут морао да бијежи из своје рођене земље - "Овај филм је више од филма. Ја га зовем "свети филм". Онај ко дође да га гледа, ако издржи... Издржао је филм, сада га само треба промовисати и дати му простор да изађе у свет. Да се гледа, па да видимо где смо и шта смо".

Перица Ђаковић