Без поздрава, Џулијане

Џулијан Рајли напустио је БиХ. Дао Бог да се не врати нити да га пошаљу било гдје гдје честити народи желе да живе и раде. Не желим да оде без поздрава па нађох времена за писамце.

Драги Џулијане, дубоко вјерујем да, гдје год били, нећете себи дати за право да било којем новинару држите предавање и пишете пријетећа писма као што сте ономад мени и мојим колегама.

Новинари имају пуно право да истражују и пишу о појединцима и појавама који утичу на друштво па је такав случај био и са причом о британским санкцијама Агенцији Маниа из Бањалуке. Знам да сте се тада бринули о својим запосленицима и чињеницом да смо једну госпођу проказали са свим могућим доказима, а нисте бринули о људима који раде у агенцији коју сте санкционисали. Није Вас било брига како ће они да живе и раде и како ће да опстану њихове породице. Тим прије ни дан-данас мене не интересује јесмо ли моје колеге и ја начинили било какву, дипломатску, штету Вашем тадашњем запосленику јер смо имали све релевантне доказе о њеној умјешаности у не баш похвална дјеловања према људима у Републици Српској. То да ли је била шпијун који је разоткривен или нешто сасвим друго, то чак не желим ни да коментаришем. Сада већ није ни битно. Битно је да се подсјети да су Ваши потези искључиво били усмјерени према Републици Српској и њеној имовини.

Знам да Вам је највише сметало то што нам ту имовину нисте успјели отети ни санкцијама, ни притисцима ни сарадњом са појединцима и институцијама у Сарајеву. Не знам јесте ли се ви Британци у ФБиХ дочепали литијума, знам да у Републици Српској нисте. Знам и да Вас то сигурно боли. Није ми жао. Ми овдје, у Републици Српској, одавно смо навикнути да се под плаштом дипломатије појединих држава крије скривена намјера. Наравно да је увијек лоша.

Већ 30 година роварите по нашим њивама, шумама и свим другим ресурсима. Оно што вам је успјех у Федерацији, у Републици Српској бисте да забраните. Примјера је безброј, али некако ми литијум у Варешу и Лопарама увијек предњачи у тој компарацији. Тамо гдје вас пошаљу даље у дипломатију, надам се неће бити мањих и већих жртава. Тако сте Ви и ваша држава доживљавали жртве које нам је дао несрећни рат.

По Вама мајке у Федерацији и у Републици Српској изгледа не плачу исто.

На комеморацијама у Федерацији били сте увијек у првом реду. Код нас сам Вас упратила само у Казанима. И то у задњој години мандата.

Могла бих Вам штошта тога замјерити још, али отишли сте, срећом, па нека Вам то све остане на образ.

Поздравите ми пуно госпођу због које сте се у јануару 2024. обрушили на мене и моје колеге.

Нисмо вам ми криви што је нисте мало боље обучили. Пренесите у Централу барем то да не бисте требали да дирате било кога у Републици Српској, поготово не у јануару. Ми га светимо па нас пријетећи тонови још више баце у инат.

А не плашимо се никог. Осим Бога. Зато је јануар и посебан мјесец.

Срећан пут!