КРАТАК ПУТ ОД ЗВИЈЕЗДА ДО ТРЊА

Нисам очекивао да ћу се вратити допуни мог текста "Године које је појела Квинта и наши властодршци", осврту на шест протеклих година од промјене власти у Црној Гори, да није било поруке која ми је стигла на Воцапу.

Очекивао сам да ће то бити критичко или похвално реаговање, а не никако оно што сам добио. Да не бих препричавао, пренијећу вам текст у цјелини, а он гласи:

"Перице, није лијепо да човјек у твојим годинама се служи неистинама. Знам да мораш, али твоје године и потомство обавезују да свједочиш истинито. Наравно, заборављаш и на закон Божији: Не свједочи лажно."

Да, управо то сам овакву поруку добио од никог другог него премијера 42. Владе, већ помало заборављеног професора Здравка Кривокапића.

Дуго сам размишљао да ли да реагујем или не, да прљам мисли и сјећања, посебно на нашег блаженопочившег митрополита Амфилохија. Управо близина у којој сам био десетак и више година са њим натјерала ме је да одговорим.

Па кренућу редом:

Прво, штавони професоре, који се за разлику од мене јавно покушавате представити као велики вјерник и поштовалац Цркве, подсјетићу вас на чувену изреку патријарха Павла, човјека кога је, као и Светог Василија, народ прогласио светим, а она гласи: БУДИМО ЉУДИ!

Па ако желимо да будемо људи, да вас подсјетим да сте ви имали прилику као нико прије вас да постанете "јунак нашег времена", како је својевремено писао Љермонтов. Све звијезде су биле на вашој страни. Дошли сте, за народ ниоткуда, или боље рећи доведени, право до Митрополита негдје у другој половини величанствених Литија. Искрен да будем, за 95 одсто људи у Црној Гори били сте незнанац. Но, то ћу вам појаснити нешто касније. Дакле, доведени сте и представљени као професор који подржава Литије.

Да ли овдје говорим неистину, професоре?

Блиски људи Митрополиту из његовог првог окружења, који су показали склоност да се баве политиком, ви и још неколико људи сличних вама, требало је да преузмете листу тадашњег ДФ-а, најратоборнијег политичког крила против тадашњег режима и Мила Ђукановића.

Да ли и овога пута говорим неистину, професоре?

Добро упућени кажу да вас је Митрополиту препоручио бизнисмен Дака Давидовић, човјек који је словио као велики добротвор Цркве, ктитор Храма на Голији за шта му је тадашњи Патријарх Иринеј уручио орден Светог Саве првог степена. На наговор Митрополита, један од лидера ДФ-а, Андрија Мандић, препустио вам је прво мјесто на изборној листи коалиције "За будућност Црне Горе", док је себе симболично поставио на посљедње, 81. мјесто.

Да ли је и ово неистина профо?

И све би вјероватно било како је осмислило Митрполитово окружење, да се којим случајем прво није умијешао Небојша Медојевић сазнавши ко би требало да заузме његово мјесто на листи. Када је то одбио, слично је то урадио и Милан Кнежевић, па су се жеље људи из окружења око Митрополита благо топиле. Отпадао је један за другим њихов политички предлог, све до тренутка предаје листе. Тада је мања група представника ДФ-а отишла на Цетиње и у личном сусрету са Митрополитом предложила коначну листу по цијену да на њој не буде ни Кривокапић. Митрополит се сложио и листа је предата посљедња.

Је ли и то неистина профо?

И онда креће кампања. Српска кућа постаје ваш изборни штаб. Мандић вам даје аутомобил своје странке и свог возача а ДФ пуну логистичку подршку. Укључујући и мене са тв емисијом "У жижи" за вашу предизборну кампању.

Морам бити искрен и рећи да је био претежак задатак од анонимуса створити најпрепознатљивијег човјека кампање. О вама сам у том тренутку знао да сте професор, да сте долазили у Игало и у Институту радили пројекат ИСО, да сте по вољи Митрополита на изборној листи на мјесту број 1, да имате стан у Подгорици и кућу у Бијелој и да имате двије ћерке и два сина. И кренули смо лагано у четири емисије, пројекат - "Пут ка звијездама". Ваша популарност је расла, не само захваљујући тој емисији, већ и људима који су са вама обилазили Црну Гору, људима из ДФ-а, међу којима и тада један од најпопуларнијих политичара, први човјек Будве Бато Царевић.

Да ли то неистина, профо?

Коначно, дошао је и тај 30. август и вече са резултатима које сте дочекали у Српској кући и након саопштења Дритана и Бечића да своје проценте прикључују ДФ-у, народ је изашао на улице, а ви на побједничку бину у Српској кући, гдје сте побједу наздравили подижући флашу лозе, да бисте потом отишли до Храма и Митрополита.

Да ли је и ово неистина, профо?

Од сљедећег јутра креће ваш салто мортале, ваш пут од звијезда ка трњу. Побједнички сте заноћили у Српској кући, а јутро 31. августа започели из Блока 6, што ми је посвједочио један од ваших домаћина у Српској кући, господин Јокић.

Да ли је и ово неистина, профо?

И онда настаје ваш плес са звијездама, формирање 42. Владе у којој нема мјеста лидере ДФ-а, али има за неке до тада народу потпуно непознате "експерте" које постављате у фотеље до вас. Но, у међувремену нас напушта творац побједе: упокојио се Митрополит Амфилохије. Мало ко је тада запамтио ријечи великог Матије: "Отишао си у правом тренутку". Ви настављате притисак и ипак остварујете свој наум и направили сте, како сте је назвали, "апостолску" владу. Параван у њој вам вам праве министри Стијовић, Весна Братић (једина отворено креће у борбу са кадровима бившег режима), Владимир Лепосавић (ког сте олако пустили низ воду), Јелена Боровинић Бојовић... Занимљив је и детаљ око постављања министра одбране, када сте умјесто предложеног кадра УРА Горана Ђуровића, на путу од Бара до Подгорице промијенили одлуку и промовисали Оливеру Ињац!

Је ли и ово неистина профо?

Да, остаће за причу и како сте се таксијем довезли у Скупштину, а народ повјеровао: ево нам новог Месије. Све је то, нажалост, било кратког даха. Врло брзо, нажалост, показује се друга страна медаље, у коју прво нико није могао да повјерује. Први дан одмах кредит (кажу да је било и кајмака), онда прича да ли се знају или не знају нови премијер и Дака. Како ви рекосте, можда се знате из студентских дана, из мензе? Али, сами сте ипак отворили причу када сте на првом гостовању у емисији "У жижи" замијенили Јакова Милатовића и уз мало кашњење стигли са Милојком Спајићем у емисију. Уз извињење за кашњење, рекосте да сте право из Бара гдје сте имали састанак са Даком Давидовићем, човјеком који је у једном ранијем гостовању код мене изјавио да "нова власт не треба да престане са шверцом цигарета, већ то треба да остане државни посао у рукама повјерљивих". Ја сам на вашу констатацију састанка само узгред добацио: "Добро је да сте се напокон упознали".

Да ли је и ово неистина, профо?

Да не заборавим да споменем оно што је народ и црква од вас највише очекивао, а то је потпис на Темељни уговор са СПЦ. Са нестрпљењем се очекивао ваш одлазак у Патријаршију за вријеме Сабора, гдје су вас чекали Патријарх Порфирије и тада још владика и привремени митрополит Јоаникије. Према незваничним, а касније потврђеним информацијама, ви сте неколико пута, спомиње се најмање седам, полијетали владиним авионом за Београд. Чак је била и прича да вам је супруга имала мождани удар, а што сте демантоваали, по ријечима Патријарха, када сте напокон у касне сате ипак дошли до Патријаршије.

Да ли је и ово неистина профо?

А сада нешто мало и о бизнису, па и политичким амбицијама ваше породице. Сјећате се неких паркинг мјеста и апотека у Београду. Па неких бизнис веза са Даком и сумњивим типовима? Сјећам се и оснивања ваше политичке странке, макар у Херцег Новом, гдје добисте потпредсједника. Главни активиста за тај посао био је ваш син, који је неспретно и мене понудио да уђем у странку. Небитно, али је долазио службеним возилом.

Да ли је, профо, и ово неистина?

Не знам шта вам, као великом и закletom вјернику, барем сте тако говорили пред Митрополитом, сада смета назив СПЦ и зашто сте се недавно у неком тексту залагали да се вратимо пројекту Православне цркве у Црној Гори. Шта се то десило са некада првим на изборној листи и до Митрополита малтене првим за нашу Цркву.

Можда и ово није истина, профо?

Али авај. Како оно каже легендарна Мира Ступица у књизи "Шака соли" - власт је најјачи опијум.

Да не заборавим да споменем и ваше прекречене слике одсликане у Храму. Не знам шта то би?

Можда би требало да лагано, када смогнете снаге, прошетате до крипте Храма и у тишини се исповједите човјеку који вам је вјеровао и дао највећу шансу у животу, и пред њим признате чији сте у ствари годинама били "спавач". По чијем сте налогу и за чији рачун тада играли.

Што се мене тиче, а рекосте да схватате да морам да испуним нечији налог, у преводу да за неког играм, морам вас разочарати: ја нисам ви, и не припадам ником осим својој породици и свом народу, Амфилохијевим вјерним поклоницима који га никад неће напустити и изиграти.

Да будем искрен, управо зато осјећам обавезу према једном човјеку, Дритану Абазовићу, који је имао храбрости и смогао снаге, и ако није православац да потпише Темељни споразум са СПЦ и тако испуни Амфилохијев завјет (и због тог чина је изгубио мјесто премијера) и један је од ријетких црногорских политичара, можда сада и Кнежевић, када оде у препуну београдску Арену доживи овације.

Зато да се вратим на почетак и ријечи Патријарха Павла, свеца који је ходао међу нама: "БУДИМО ЉУДИ".

Нисам ни помислио с вама полемисати, али када сте ме у поруци на Воцапу прозвали да човјек у мојим старијим годинама говори неистину, морао сам истином одговорити. А за моја покољења не брините, као и ја, и они су мали поносни Срби из Боке Которске.

Са овим прекидам сваку даљу полемику, уз поруку: погледајте се боље пред огледалом или још боље пред сликом човјека који вам је толико вјеровао и дао вам шансу живота. Све вам живо и веселом било и не чешите се тамо гдје вас не сврби.

Перица Ђаковић