Да ли је ово Спајкијев изборни "де жави"

Ево прошло је неколико дана од када нам је премијер Спајки најавио животну благодет. Како нам је најавио да нас у 2027. години чекају невјероватне па и за саму Европску унију повишице примања.

Да будем искрен овога пута нисам био једини који је понуде дочекао са становитом резервом. Нисам хтио одмах да се ухватим на прву, као што је то било уочи претходних избора када је већина народа потрчала за билбордима као мува да не кажем на "пекмез". И шта тада би, иако су сви сумњичаво у другим политичким субјектима вртјели главама, нису смјели да ставе прст у око јер народ жељан повећања примања би их појео, односно политички прегазио.

И шта би од предизборних билборда, изузев повећања минималне пензије, све друго би у стилу обећања отварања великих градилишта прије свега ауто путева, брзих и спорих цеста. Добисмо срамна повећања пензија од 1,7 еура, ваља се присјетити па још једно од скоро 2 еура. Таман толико да купимо 2 хљеба мјесечно. Да, било је при крају и повећања загарантованих плата за средњом школом на 600 а високо школце на 800 еура. Ево скоро ће година од како Влада замајава синдикалце о потписивању колективног уговора.

У међувремену су себи и парламентарцима повећали плате, па и судијама за 30 процената. Зато је Спајки имао пара, али не и за д‌јечије додатке!? Пара је било и за прославу у винограду и кикиријикија за Рикија. Да не говорим о обнављању и проширењу возног парка, за промоције и отпочињање чувеног Вељег брда, за шетње наших министара и посланика по бијелом свијету. Било је времена и да се шегачимо са аеродромским тендерима и чувеним булеваром Јаз-Тиват који градимо као "Скадар на Бојани" и још га нијесмо окончали.

Дакле толико, а могло би барем још толико. Но, врнимо се премијеровом изненадном експозу, који прије свега личи да је и он ушао у предизборну трку иако још није потврдио свој мандат на челу ПЕС-а, јер не заборавимо да се ми налазимо у "хибридном рату" и на домаку смо да постанемо 28. члан Европе, ако то већ и нијесмо.

Спајкијев говор са програмом који је добио зелено свјетло министара изузев једног, а зли језици кажу никог другог него господина Вуковић првог до њега за економска питања. Мало ми је чудно да ево већ неколико дана сви озбиљно ћуте, општи је мук, посебно људи од струке, понеки сумњичаво врте главама уз тихо питање како обезбиједити толике паре за основно школце милионче, средњошколце пар стотина више, високошколце 1.400 еурића. Одакле а нисмо обезбиједили ни једну ваљану инвестицију од силних обећаних барем оних из Јапана на примјер. Да, мислио је Спајки и да се вади код најбројније популације пензионера обећавајуци им догодие 4 умјесто 3 усклађења, не рече да ли опет од 1,7 еура, али попут Вучићевог Малог најави свима по стотку пред Нову годину. Интересантно да баш они нису били нешто пресрећни тим обећањима, јер кога змија уједе и гуштера се боји, па тако и они кажу добро ће доћи али окле питају се.

Одовор за сада зна само Спајки, прво зна да му у парламенту ће мало ко оспорити повећања бојећи се својих гласача. Никоме се не удара прст у око, вид‌јели су то са Европом 1 па и 2, са оним већ одавно изблед‌јелим билбордима. Друго, рачуна на кратко памћење свога народа. А тек ни тренутак који је изабрао да ово обећа није наиван, јер очигледно како дани пролазе све се више због дешавања у парламенту љуља његова власт. Опозиција, а прије свих почасни је намирисао да тренутак за промјене никад није био ближи. А да будем искрен ни њему се баш нешто ружичасто не пише, стижу попут оне чоколаде "Сека и брацо" и неки судски позиви.

Дакле, да ли је премијер Спајки изабрао прави тренутак да силним обећањима, што би рекли "де жави", крене и он у предизборну трку вид‌јецемо врло брзо. Јесен је кренула, а политичка клима све врелија.