Ко зна на самоуслужну касу, знаће и гласати

На Општим изборима у октобру грађани БиХ први пут ће гласати уз помоћ изборних технологија. Скенираће се листићи, мијења се начин гласања, мијењају се правила. Велика реформа, рекло би се. Бар тако слушамо већ мјесецима.

Само што постоји један детаљ. Нико се није потрудио да објасни онима због којих се избори и одржавају – бирачима.

До избора су остала нешто више од два мјесеца. Довољно времена за озбиљну медијску кампању, телевизијске спотове, симулације гласања, демонстрације по градовима, друштвене мреже, радио, билборде. Довољно времена да сваки грађанин зна шта га чека када стане пред гласачку кабину.

Али ЦИК БиХ очигледно мисли да је то непотребан луксуз.

И није проблем само у бирачима. Нови систем чека и чланове бирачких одбора. И посматраче. И кандидате. И политичке субјекте. Практично све актере изборног процеса. Сви ће учити успут. Као да се не ради о најважнијем демократском процесу, него о новој апликацији коју ћемо “успут савладати”.

А не полазимо баш од идеалне основе. Ни стари изборни систем већина није до краја разумијела. “Поњава” за Народну скупштину годинама је била ноћна мора и за бираче и за чланове одбора. Колико пута смо након избора слушали расправе шта јесте, а шта није важећи листић? Колико је људи гласало по инерцији, без стварног разумијевања правила?

Сада долази нова лекција.

Нема више иксића. Боје се кружићи. Нема више ни лаког тражења имена. Требаће памтити бројеве кандидата и листа. Неко ће рећи – ситница. Али ситнице на изборима знају одлучити мандате.

Људи у БиХ још нису савладали самоуслужне касе у у маркетима, а ЦИК БиХ очекује да ће без проблема савладати нови начин гласања. Преко ноћи. Ваљда ће се знање преносити ваздухом.

Посебно је необично што управо ЦИК БиХ, након веома спорне и мјесецима оспораване набавке изборних технологија, сада показује готово потпуну инертност када је ријеч о ономе што би морао бити њихов најважнији посао – едукацији јавности. Ако већ тврде да нове технологије доносе већу сигурност и повјерење у изборни процес, онда би први корак морао бити да сваки грађанин зна како ће изгледати гласање. Не дан прије избора, него седмицама и мјесецима унапријед.

Излгеда да је најважније било купити опрему. Не може се ни гост испратити празних руку. Али шта ће бити када ту опрему први пут треба користити?

На сваку примједбу да би нове процедуре могле успорити гласање, из ЦИК-а стиже умирујућа порука да “вјерују” како се то неће десити.

Лијепо је вјеровати. Али институције не постоје да би вјеровале. Постоје да би планирале, предвиђале и припремале.

Јер ако 4. октобра испред бирачких мјеста буду редови, ако чланови одбора буду објашњавали оно што је ЦИК требало да објасни мјесецима раније, ако бирачи буду збуњено гледали у нове листиће и скенере, онда то неће бити кривица грађана.

То ће бити цијена још једне добро познате навике – да се најозбиљнији послови остављају за посљедњи тренутак, уз наду да ће се све некако само од себе ријешити.