БРАЋА ПО САТЛЕРУ

Не знам „има ли још ико иђе у ову Црну Гору“, што би рекао Матија Бећковић, да му није јасно да ми одавно нијесмо независни и суверени владаоци у својој земљи, те да нам други кроје капу и питају се што ће се код нас дешавати, како и на који начин, те ко ће нас заступати и наводно предводити. Истина, обиљежили смо недавно прво у Плантажином „винограду“, уз сву помпу и званице, рекло би се како то приличи свецу и тропару, а потом и концертима које је предводио чувени Рики Мартин, не баш за тако мали кикирики, 20 година од Липкиног и Лајчаковог референдума. Нема много оних који се након 20 година баш много поносе тим референдумом послије којег нам је остао Ранков барјак и химна, на коју се нажалост државе велики број њених грађана не односе како се у свијету односе на рекло би се главне државне симболе. Али то је сада мање важно, можда ће доћи дан када ће онај ко мора схватити, а ту прије свега мислим на институције система, да постоји не мали дио грађана који мисли другачије. То се могло видјети и на самом референдуму али и на посљедњем попису. Колико то одговорни у институцијама система схватају озбиљно најбоље се могло видјети недавно што у Влади а што у самом Парламенту гдје наводно сједе изабраници или ти заступници грађана. Рекао бих боље да су и у Влади и у Парламенту људи које није изабрао само народ Црне Горе, већ неки други који нам годинама кроје судбину и по чијим нотама свирају и играју наши политичари. Да можда поједноставим превод реченог и кажемо да колко год су наши политичари ударали једни у клин, а други у плочу убјеђујући народ да су само они у праву и да на путу ка ЕУ нас једино они воде исправним путем, видјело се да све баш није тако. Тек кад је ствар узео у своје руке, а што би народ рекао на своје гусле загудио поред Рибнице господин Сатлер постало нам је ваљда свима јасно ко се овдје кода нас пита а ко игра како му се каже.

И док су нас у Скупштини увјеравали односно оптуживали једни друге како баш они други желе да уведу или ти врате на мала врата у власт ДПС. И ко зна докле би та игра, а ми смо је као дјеца звали „шуга“ трајала да нам један човјек није открио ко устари вуче конце и ко свира у дипле. И тако сазнасмо да завађена браћа у ствари и нису толико завађена колико нам се они сами представљају, па чак неки упућивали да ћемо сазнати ко је вјера а ко невјера. Управо тако неки су се сами открили иако то нико од њих није тражио како су својевремено ишли и шпијавали своје прваке да су издајице и ко им је финансирао кампање. Да не би господина Сатлера не бисмо сазнали како ствари стоје и у коликој љубави неки посланици су у ствари задржали или сачували бивше контакте. Све ме то подсјетило на онај познати филм Здравка Шотре са Лаушевићем и Штимцем а звао се „Браћа по матери“. Ако се сјећате један брат старији Брацо, игра га Лаушевић, у ствари је усташки емигрант, а други млађи Славко, игра га Штимац, упознају се тек преко писама. У нашем случају по нашој браћи по матери, уствари браћи по Сатлеру, сазнајемо колико су тврди политички ставови и разлике међу нашим политичарима који рекао би човјек не могу једни друге да виде и само њихове партије и ставови су прави и једино нас они „грађанистички“ воде у воз за Брисел. Хвала, гдје чуо и гдје нечуо, господину Јохану Сатлеру, аустријском дипломати који нам је открио ко је у ствари дао одговор на питање једне посланице ПЕС-а, ко је код нас вјера, а ко невјера. Изгледа да нас је господин Сатлер добро прочитао, да не кажем упознао као народ, односно његове појединце, још док је био амбасадор у БиХ прије доласка у Црну Гору. Под његовом диригентском палицом скоро сви засвираше у исте ноте, па тако од 81 посланика изгледа да добисмо чак 74 једномишљеника, који ће се сви до једнога правдати пред својим бирачима да је то једини пут који нас води у Европу, били на коњу са хватаљкама или у идобној фотељи. У ствари, Јохан је добро прочитао да смо ми народ који љуби власт и господара и да је навикао да слуша команду. Што би Балашевић у својој пјесми „Божа звани Пуб“ рекао „Једни га хвале, други жале, трећи кажу е мој брале, тај је био као кваран зуб. А карта (политика) је курва Извин’те ме што псујем, јер ја само причам онако како чујем и ако су лагали мене ја лажем вас“.