В. д. окупација: Одлазак Шмита није крај тортуре, ОХР мора да оде

Кристијан Шмит у БиХ боравио је нелегално и због чињенице да никада на мјесто високог представника није постављен од стране Савјета безбједности УН, односно да је постављен само вољом неколико западних држава, без икакве дилеме он се може назвати окупационим намјесником. Његов одлазак из БиХ јесте добра ствар, јер се тиме прекида један насилни акт према држави која настоји да буде суверена.

Но, да ли се и ставља тачка на то насиље? Нажалост, не. Од правног насиља и директног акта окупационе силе, добијамо још нешто извитопереније – вршиоца дужности. Не само да је Луис Кришок изабран на идентичан начин као Кристијан Шмит, од тијела које не препознаје ниједан акт, тзв. Управног одбора Савјета за имплементацију мира. Него се отишло и корак даље, па је изабран на функцију коју ниједан документ не препознаје и која никада није постојала ни у пракси.

Луис Кришок преузео дужност у ОХР

Мандат Кристијана Шмита није споран (само) због личности самог Кристијана Шмита, него начина на који је изабран и наметнут Босни и Херцеговини. И сва борба против његовог дјеловања није била (само) због његових индивидуалних потеза или начина понашања, него због цјелокупне ситуације у којој силом наметнут човјек намеће рјешења заобилазећи институције и уставно устројство БиХ.

Нажалост, многе његове одлуке су примјењене, прихваћене директно или индиректно, уз негодовање или пуко пристајање. Али то не мијења чињеницу да су те и такве одлуке мимо права, мимо правде.

Није проблем у свему томе, дакле, Кристијан Шмит, него оно шта је иза њега остало. И оно како је дошао у БиХ. Па се његовим тјерањем из БиХ неће ништа ријечити ако његов насљедник буде изабран на исти начин, ако његове одлуке остану на снази и ако и неки будући високи представник настави да се понаша исто. Не може се борити против окупације, тако што ће се ка проблему постојања Канцеларије високог представника односити на начин да ли нам нека личност или одлуке иду на руку. Оне су плод окупације, неправедне, реликт робовласничких система и као такве оне нису добре!

Ко је Луис Џ. Кришок, први в.д. у ОХР-у?

Не може бити побједа за Републику Српску ако ће Американци именовати неког новог високог представника, опет без сагласности Савјета безбједности УН (Русије и Кине првенствено), као што ни Бошњаци не треба да се залуђују побједама уколико сљедећи кандидат буде онај којег предложе ЕУ и Велика Британија. Нико од њих не долази због интереса БиХ, било којег од народа, долазе искључиво и само због свог интереса – геополитичког, политичког, идеолошког или економског.

Вјеровати у добре намјере или жељу било које земље да у БиХ буде боље, да то буде „држава свих њених народа“, након свих ових година може да вјерује само идиот. Први пут, па и други, можемо бити наивни. Сваки сљедећи испадамо само идиоти.

Давно је Валтазар Богишић рекао да „оно што се грбо роди, вријеме не исправи“. И то се показало са Кристијаном Шмитом. Од нелегалности његовог избора, па све до краја „мандата“ све је било грбаво. На основу чега вјеровати да ће сада бити другачије, ако се опет прекрше све процедуре?

ПИК одлучио: Шмит одлази, ОХР ће водити замјеник до избора Ландија

Тачно је, ствари на „Западу“ се мијењају. Али оне не гарантују ништа. Као што су сада добре, за двије године могу бити лоше. Можда ће намјере бити добре и наредних 50 година, али неизвјесност и стављање у позицију да зависите од те воље претварају вас у роба који не смије да устане за своја загарантована права. Доводимо се у ситуацију да зависимо од добре воље појединих амбасадора или креатора геополитичких сценарија.

Једина истинска и права побједа била би гашење Канцеларије високог представника. Све остало су персоналне замјене и продужавање агоније или њено демаскирање.

Бошњаци су од сваког окупатора правили тутора, они ће прихватити апсолутно сваког и играће по њиховим правилима. Срби нису такви, никада нису били, одувијек су носили идеју слободарства и одбацивања окова. Зато се не смију претворити у Бошњаке. Задовољавање ситним побједама док је суштина трула није српски интерес. И не смије постати.

Зато им свима треба рећи и ауфидерзен, ариведерчи и гудбај.