СТРАТЕЗИ

Некада су се у политици тражили људи који знају да ријеше проблем. Данас се траже људи који знају да објасне зашто проблем није проблем. Када им то не успијева ангажују се стратези. То је посебна врста политчке флоре и фауне. Не бирају се по резултатима него по самoпоуздању. Што мање погодака око себе имају то су им цјеновник и тарифа већи . Што су више пута промашили све увјерљивије објашњавају како је заправо све било дио плана. Њихов највећи таленат није стратегија. Њихов највећи таленат је да убиједе политичаре да без њих не могу. Онда их често вуку право у провалију свесрдно их увјеравајући да је то заправо сигурна пречица. Најскупљи људи у политици тренутно нису ни министри ни директори јавних предузећа. Најскупљи су они који за дебеле хонораре говоре: „не реагујте“ или још горе „реагујте одмах“, али инструкције које дају углавноим су потпуно погрешне.

Тада гледамо разне представе. Иде прво једна верзија, па друга, па деманти прве, па деманти другог демантија. Онда стратези убјеђују да смо погрешно разумјели оно што су они погрешно рекли .

На крају испадне да је једина константа потпуна конфузија, да не кажем енигма. Тако је "спорна" акција на Палама у потпуности оправдала име мјеста гд‌је се одиграла. Енигма. Јер све је и даље енигма. Прво смо чули да није било употребе силе, док је група Паљана упорно тврдила је да јесте, онда од‌једном чусмо да је ипак било силе , па да није било, па да јесте било. И даље је енигма да ли је била прекомјерна или неоправдана јер то би ваљда требало коначно да каже унутрашња контрола. Има и у овом цијелом случају рукописа „врхунских стратега. „ Има ту још разноразних енигми.

Рецимо ко су стратези плаката са подигнутим шакама и позивима на окупљање и протесте уз симболе и поруке који неодољиво подсјећају на неке раније политичке кухиње и режиране представе. Ти стратези изгледа рециклитрају све, па и бунт.

Посебна су вам прича увозни стратези. Они углавном стижу из Србије да минијатурним лаптопом и препаметним телефоном "про про maкс" , презентацијом и илустрацијом у боји израђеној у вјештачкој интелигенцији и изразом лица као да их је сам Бог послао да спасавају стање.

О бирачима говоре као да анализирају тржиште детрџента јер о том тржишту знају боље него о политичким приликама и односима у Републици Срспкој . Они цртају стрелице , а обожавају да убацују и изразе на енглеском , на примјер кризни наратив, „ damage control“ , „ спин и таргет публика“.

То све наплате као да су измислили демократију , а о Републици Српској знају као Паљани о локалним изборима у Суботици. А Паљани знају свашта. Стратези не познају ни људе ни менталитет, ни политичку историју али зато одлично познају број рачуна на који им се уплаћује хонорар. Домаћи стратези у вјечној борби са увозним заслужују посебну анализу. То су , наравно част изузецима који су ту да потврде правило, људи којма је највећа препорука то што су сами себе прогласили зналцима. Иза себе немају ниједну добијену кампању ни побједу коју су они извојевали . Ништа што би могли потписати, а да вриједи. Немају ни биографију ни резултате , али имају визит карту и паприну и у диџитал форми шти би рекли они. На њој пише политички консултант. Стратег. Е, тако нам је како нам је баш због тих стратега који мисле да је довољно отворити профил на друштвеној мрежи, некоилико пута изговорити имиџ и то је стратегија. Наши политичари ваљда у страху од сваке кризе гутају све што има се сервира . Резултат је то што им свака наредна изјава звучи горе од претходне, а свако ново саопштење које као треба да поправи оно претходно направи још већу штету.

Сваки покушај контроле кризе претвори се у нову кризу.

Политичари плаћају богатство да би све изгледало боље, а на крају захваљујући одабраним стратезима изгледају горе него шти би изгледали да су само једноставно рекли истину. Истина је јефтинија од стратегије. И траје дуже. И није највећи проблем што власт има лоше стратеге у комуникацији нити што опозиција мисли да ће је спасити исти они који нису успјели спасити ни оне прије њих. Фора је у томе што су стратези постали неким политичарима важнији од здравог разума. Не знам како се и зашто то десило .

А, када набјеђени стратег почне да води политику, истина почне да слуша стратега, тада више уопште није питање ко је направио кризу. Тада је највећа и једина криза што су они скупо плаћени да гасе пожар постали највећи пиромани. Онда више проблем није ни политика него то што је неко почео да наплаћује паљевину као стратегију.

Па се од дима истина не види .