У ИМЕ (НЕ)УСТАВА

Сви се забавили именима. Кандидата, притвкандидата, носилаца листа. Код нас имена нису никада само имена. Она су функције, трговина, порука, пријетња, обећање па и уцјена. Некада вриједе више од програма, више од закона, а најчешће и више од карактера. Сви се само бавимо именима. И добили смо их. Једни су без много филозофије изговорили своја: Саво Минић и Жељка Цвијановић. Они што су против њих су се баш дуго тражили. Нису тражили ни идеју ни програм, ни визију него само име. Јер најтеже је пронаћи заједничко име када има више оних који би да њихово буде прво и једино. Одустао је ипак тешка срца од свог имена онај који је тврдио да неће одустати. Направио је каже корак назад, зарад корака напријед. Па видјећемо ко ће се спотаћи у тој опозиционој кореографији корак "назад напријед".

И није ово била седмица само великих и малих домаћих имена.

Чекало се име и новог вршиоца дужности високог представника до доласка Италијана. И гле чуда, Америка је добила свог човјека. Европа је још једном показала да јој је кичма најмекши дио спољне политике. Толико о европском јединству. Када Вашингтон изговори име Брисел се углавном потруди само да га правилно изговори. И да нам сви заједно објасне да је то због демократије. Оне у којој се демократски изабран човјек руши на геополитичком конкурсу. Сва се имена договарају преко наших глава. И тако се ми сви вјечито бавимо именима. И чије ће име на изборима да побиједи. Па џаба вам које год и у чије год име да побиједи када га као гумицом са функције избирше Шмитов закон који је крњи уставни Суд БХ још једном запечатио. Неуставно уставно како смо и навикли. Кажу да је Устав највиши правни акт.mУ држави БиХ препорука и декорација. Нешто што се слика пред камерама, у њега се заклиње када се држе говори, а послије се уредно врати у ладицу да не смета накарадној политици судија странаца. Jер ово није обична држава. Ово је држава у којој се апсурд родио са држављанством, са иронијом и лудилом као пребивалиштем док је логика и даље у статусу подстанара. У Босни у Херцеговини није најважније шта пише у уставу. Важније је ко га тумачи, ко га прескаче и ко га по потреби потпуно заборави. Најгласнији заштитници уставног поретка најватреније бране неуставне одлуке. И то Уставног суда БиХ. Крњег, уставно неуставног.

Каква величанствена представа. Устав се брани тако што се зажмири на Устав, а право се чува тако да се заобиђе право. Демократија се спашава тако што се објасни да мора још да причека. И нико ни да трепне. Напротив, онај ко постави питање како је то могуће он је проблем. Ко тражи досљедност тај је реметилачки фактор, а ако не дај Боже помене уставне процедуре оптужен је да руши систем. Макар је систем одавно срушио сам себе. Одлуке човјека који је отишао остају да лебде изнад институција као лош политички "вај фај" сигнал. Не видиш га, а сви тврде да ради. Манадат му је истекао, али су одлуке остале као да имају сопствени живот јер изгледа фунцкије имају рок трајања али овлаштења вјечну младост. Па још добијемо и вршиоца дужности високог представника. Нигд‌је написано и нигд‌је прописано. Неко ће рећу па ово је правна држава. Јесте као што је и кишобран подморница.

У прилог правној држави у име неустава Жељка Цвијановић је опет прегласана у Предсједништву. Није то више ни вијест кад се Срби прегласају. То је рубрика. Прегласавање је постало редовно, а заштита равноправности народа украсна одредба коју сви цитирају али је нeки не схватају озбиљно. Зато ће то морати опет да каже Народна Скупштина, а они други ће рећи да руши. Зависи са које стране сједите.

У међувремену машу ратним заставама. У име не знам чега. Полиција Републике Српске то наравно не дозвољава. И то са правом. Јер мир се не чува ратним заставама која буде ратна сјећања. Ако већ потврђујете трогодишњу затворску казну човјеку који је држао слику Ратка Младића и Радована Караџића. Размислите о томе. Све сами неуставобранитељи. Они исти што га носе под мишком па га по потреби савијају. Они који га развлаче као пластелин па га онда цитирају кад им одговара. То вам је то. Такмичење у заштити једних и тлачењу других народа. Фестивал великих ријечи и кратког памћења. Све док јасно и гласно сви не признањуу истину. Ми немамо Устав БиХ. Ми имамо његову политичку верзију. Неуставни устав. Онај који важи кад устреба и који не важи када смета. Мијења се брже од дневно политичких интереса. Јер није то правни документ ако само узимаш чланове који ти одговарају, а прескачеш оне који ти не одговарају.

Држава почне да пропада оног тренутка када грађане навикнеш да је његово кршење сасвим нормална појава. На штету Срба. А када бесмисао постане правило, а апсурд закон и двоструки аршини једино мјерило правде онда више апсолутно није питање које ће име побиједити на изборима већ ко је то посљедњи који још вјерује да Устав БиХ једнако важи за све. Не може бити европских вриједности ако се правила мијењају у зависности коме тренутно користе.

Овај НЕустав нема чланове али зато има послушне тумаче.

Именоване давно, у име (НЕ)устава БиХ.