СИВА ЛИСТА

Честитам! Босна и Херцеговина је добила још једну потврду своје посебности. Док се сви утркују да стигну на бијеле листе, зелене листе, европске листе, Шенген листе и листе пожељних дестинација за инвеститоре, БиХ је завршила на сивој. Није мала ствар. Наивни ће помислити да је овдје само ријеч о „манивалу“, међународним стандардима, прању новца и финансијском надзору. Па ко још вјерује у оно што пише на папиру. Код нас је одавно све једна велика листа. Сива да сивља бити не може. Кренимо редом: листа подобних, листа неподобних, листа ухљеба, листа прелетача, листа кумова и другова, листа савјетника, листа директора, листа талова, листа разних трећина и половина.

Па онда имамо и листе пожељних, листе отписаних, листе увријеђених, листе издајника и листе патриота. Наравно и листе оних који су прошли кроз све претходно побројане. Зато није ништа ново да смо сви заједно завршили на још једној листи и то сивој.

Како и не би. Па ми већ тридесет година живимо у сивој зони. Ни рат ни мир. Ни држава ни недржава, ни исток ни запад. Заправо ни напријед ни назад. Што каже наш народ ни тамо ни вамо. Увијек негд‌је између. Сиви. А, како смо и могли другачије. Док су једни усвајали закључке други су усвајали закључке о усвајању закључака. Једни су градили институције други оптужнице. И баш када мислите да не може горе политичка сцена улази у још једну изборну трку. А, гд‌је има избора, наравно има и листа. Плавих, црвених, зелених и наравно сивих.

И сивих листа и сивих еминенција које их кроје. Крећу састанци и преговори и прегруписавања. Састављају се патриотске листе, грађанске листе, националне па и европске.

Има и оних што праве листе за које ни они сами не знају шта представљају осим да их представљају они. Народ за то вријеме саставља листу свега што му треба да преживи мјесец са платом која траје краће од викенда. Политичари састављају листе за функције које ће трајати четиири године за плате које покривају листу свих потреба и непотреба. Невјероватна је та љубав према листама. Да постоји олимпијска дисциплина у прављењу изборних листа БиХ би већ имала више медаља него буџетских рупа. Бар то када је у фудбалу већ зашкрипало. Оно што је најзанимљивије је то што сви обећавају излазак из сиве зоне. Само што сива зона стално буја. Као коров. Као администрација, као број савјетника и политички апетити. Зато је сива листа савршена метафора за ову земљу. Није највећи проблем што смо

завршили на сивој листи. Ми смо се у сивом одавно одомаћили.

Навикли смо да да је нормално да нам други говоре и упозоравају нас на оно што сами видимо сваки дан. Да новац нестаје брже од одговорности и да се функције насљеђују лакше од тајних породичних рецепата. Да су фотеље стабилније од институција и да су политичке листе много важније од црних, бијелих и свих других листа на којима завршавају они мали и обични људи којих се сви највише хватају када се листе кроје. Зато немојте претјертано да бринете због сиве листе. Нама је већи проблем ова сива стварност јер са сваке међународне листе можете једном сићи, али са ове наше сиве, боме, теже.

Док год нам на изборним листама стоје иста имена која нас годинама лажу и вребају са папира чекајући ваш драгоцјени икс или по новом кружић неће нама „манивал“ бити неки велики проблем. Већ ова наша сива листа што је сваки дан сами држимо у животу. Уредно и демократски уз громогласне аплаузе на предизборним скуповима и ријалити перформансима.

Кажем вам да се не бринете јер није велика трагедија што смо доспјели на сиву листу неког тамо „манивала“.

Зато ме баш забавља то колективно чуђење. Као да је неко јутрос открио топлу воду и као да смо на сиву листу доспјели грешком. Ми ћемо се логично огласити оштрим саопштењем и напасти и овај проблем док он не умре од смијеха.

Заправо је сива листа савршено мјесто за Босну и Херцеговину. Не зато што јој припадамо него зато што је постала огледало. На тој сивој листи види се све што годинама одбијамо да видимо и правимо се да не постоји. БиХ није на ови сиву листу стигла јер је заказао систем. Њега скоро да и нема па не може ни заказати. Ова држава заправо и јесте сива листа само што се на њој не налазе само сиве трансакције него и политичке каријере.

Неко је само службено регистровао оно што живимо сваки дан.

Сиву економију и сиву одговорност која се спроводи и не спороводи по сивим законима и сивим политичким моралним стандардима. И добро запамтите да смо на сивој листи "манивала" завршили због пара. У сивим зонама завршавамо због лошег памћења. Паре се као што видите и сами перу и оперу некако, памћење изгледа много теже.

Оптимисти би рекли није све баш тако сиво. Били смо и на црним листама па више нисмо. Можда овој сивој само треба додати мало боје. Како које боје?

Па бар смо ми шампиони у фарбању и мазању свим бојама. Зато, четке у руке!

Октобар само што није. Вријеме је за још једно фарбање сиве стварности.