КАЛКУЛАНТИ

Има тих политичара и њима блиских бизнисмена који никада не гријеше. Не зато што су посебно паметни, способни или што су неки велики визионари. То је зато што они никада не ризикују. Они ослушкују, чекају, важу и мјере, па онда прерачунавају. Они прате и гледају ко ће добити па тек онда одлуче коме су одувијек вјеровали. Такви су калкуланти. Не питајте их никада шта мисле, већ их само питајте одакле вјетар дува.

Ако вјетар промјени смјер промјениће га и они и то експресно. Смјер ће промијенити без гриже савјести и без црвенила у лицу уз нову верзију приче. Онда када је било најтеже, када су притисци били најжешћи и кадa су многи тврдили да је власт на кољенима, калкуланти су се повукли у своје мишије рупе. Не баш потпуно, јер ипак треба мало оставити отшкринута врата. За сваки случај, неко би рекао дискретна подршка, а ја бих рекла подршка са завјесама навученим до пода да се не види и да се не чује.

Да се случајно не сазна јер никад се не зна кад би могао пред ту рупу у којој су се крили провирити неко из неке амбасаде. Можда ће се промијенити власт, па неко назвати и питати: А ти си био уз њих ?

Па како онда то да се објасни. Зато је, мишљења су калкуланти, добро било бити ни тамо ни овамо. Мало уз власт, па мало против власти, мало за Додика мало против њега, а мало и за народ, али и не баш предалеко од „странаца“. Ипак највише за себе. То је већ озбиљна политичка дисциплина.

Ти што су врло гласно причали како је готово, како се систем распада, како је Додик готов и само што није пао и како треба бити спреман за нову власт, они би сасвим случајно били ту одмах поред те нове власти кад би дошла. Калкулат не навија, он калкулише и чека резултате. То је та посебна врста храбрости, кад се треба показати нема је, а када треба да се стане уз неког у најтежем тренутку заузет је. На важном је састанку или је хитно морао "тетки да однесе лек".

Када прођу све олује, е тада калуклант излази у пуној опреми уз широк осмијех и испеглано одијело и спреман је за фотографисање. Ето их свуда, на прославама, на пријемима, на догађајима и у првим редовима. Са најкитњастијим честиткама у АИ визуалу. Ето их у првим секундама послије изборног резултата баш као да су све вријеме били ту и као да само прије неколико мјесеци нису тражили сигурно скровиште да се склоне. Као да нису рачунали ко ће пасти и пажљиво чували своје пословно царство од погрешне стране. Јер знате како, посао је посао, а образ може и да сачека. Посебно када се важе између власти и разних притисака. Тада се калкулатор озбиљно загрије јер једна је операција подржати некога кога знаш да ће можда изгубити, а сасвим друга када си сигуран да ћеш добити. Онда више нема проблема и тада подршка може да постане и јавна и гласна. Дирљива да вам суза из ока кане. Толико дирљива да се човјек замисли да су само чекали прави тренутак да покажу колико су заправо били одани. Само их ето раније нисмо добро разумјели.

Нису калкуланти ћутали из страха, ма какви, они су ћутали стратешки и процјењивали ситуацију. Нису они призивали ничију пропаст него су само "реално сагледавали политичке околности". И није тачно да су они чекали да виде ко ће да побиједи, они су само били опрезни.

Калкуланти ипак на једно нису рачунали. Они мисле да се памти само резултат, а не памти се само то. Памти се и пут до резултата, памти се ко је био ту када је било тешко, памти се и ко је ћутао и ко се склањао и ко је причао иза затворених врата. И коме. Памти се и ко је јавно говорио једно, а приватно радио сасвим друго. И наравно памти се и ко је први стигао да честита када се прашина слегла и са најширим осмијехом „холивуд смајла“ изговорио: "Ма знао сам. Јесам ли ти рекао?"

Јеси. И ту калкулант мисли да је побиједио. Е, па није. Постоји велика разлика између човјека који је вјеровао и када није баш било популарно вјеровати и човјека који је чекао да види да ли ће му се вјеровање исплатити.

Први има став, а овај други заувијек само калкулатор. Калкулатор који нема ни лојалност, ни идеологију него само плус и минус. Добитак и губитак, и ризик и корист. И његове основне рачунске операције ко добија њему се приближава, а ко губи од њега се удаљава. И тако цијели живот. Као у неком политичком ГПС- у прерачунава нову руту само што никада не зна гдје иде. Зна само гдје му је сигурније. Има и оних калкуланата који су толико пажљиво калкулисали и подршку давали на децимале онако тек толико да се не замјере. Да се зна да подршка постоји, али довољно мала да увијек могу рећи: "Па нисам ја никада био уз њих".

Сада када су избори прошли и када су се пребројали редови и мандати када се зна ко је гдје коме се треба честитати, а коме јавити ето њих.

Нема више страха јер нема ни амбасада. Нема резервне варијанте јер сад је лако, сад се зна и може се и гласније. Може се и у први ред. Калкулант је најхрабрији када је битка завршена. Чека ко ће изаћи из рова да изађе са заставом и поздрави побједника. Ово и није прича о побједницима и губитницима, већ о карактеру. Није спорно што је неко против власти ни што има другачије мишљење и није никакав проблем погријешити у процјени већ је мало ружно када немаш мишљење док не видиш резултат и када ти је храброст обрнуто пропорционална ризику и када ти лојалност расте или пада заједно са изборним процентима. Калкулант никада неће призанти да је калкулисао. Он ће рећи да је био мудар, опрезан и прагматичан. А, био је само калкулант и ништа више.

И зато када их видите како се гурају напријед, како пружају руке, како први честитају и како се куну у оно у шта су до јуче сумњали немојте се чудити. То је само природни процес калкуланата. Кружење калкуланата у природи и политици. Они никада не бирају страну него тренутак. Власт се може промијенити јер ниједна није довијека, мијењају се и савезништва, али једно увијек остаје. Памти се ко је био ту када је било најтеже, а још више се памти ко је гледао на сат, чекао резултат и рачунао на коју ће страну послије избора.

И зачас се пресвукао из неутралног и најоданијег.

До неке нове калкулације.