КЉУЧНА СЕДМИЦА

Стигла је и она. Кључна седмица. То је она посљедња предизборна седмица у којој сви по правилу очекују да се деси нешто. Нешто велико и спектакуларно, нешто што ће преко ноћи промијенити расположење бирача и окренути кампању наглавачке.

Сви чекају да неко извуче још неког кеца из рукава и натјера политичке противнике да се ухвате за главу. Не може, побогу, кључна седмица да прође без преокрета. Мора пасти нека бомба, испливати нека афера, мора се појавити још који снимак, мора неко нешто случајно да открије и раскринка у тој кључној седмици кад већ свих претходних није. Чекамо сви да се у кључној седмици појави неки папир за који су се сви до јуче правили да не постоји. Да га неко пусти јавно да изгледа да је тајно. То је тај феномен кључне седмице. Ако нема ништа од свега овог онда ће се вјероватно нешто измислити . Изборна кампања је између осталог и умјетност да ни од чега направиш сензацију. Кључна седмица траје до 3. октобра у 7 ујутру када почиње предизборна тишина. Дакле, у кључној седмици се не прича шта ће ко урадити да побиједи него се пажљиво посматра шта би противник могао да уради да изгуби. Јер руку на срце у кључној седмици нема баш пуно простора да се бирач убјеђује. Он је већ све чуо и добро запамтио и обећања и пријетње и пароле. Сада се чека завршни ударац и адути из рукава строго чувани за кључну седмицу. Наравно да их има, а чувају се као посљедња конзерва у рату . У кључној седмици не избацује се све одмах. Један папир се чува за понед‌јељак, нека прича за уторак, сриједа је резервисана за неки снимак , а ексклузивна информација из добро обавјештених извора иде у четвртак. Питате се шта се ради у петак. Петак је већ за панику . Петком у кључној седмици сви гледају једни у друге и питају се шта још имају. Шта је то још што у кључној седмици може да стане у статус, у објаву , видео или фотографију и поремети све. Петком иде још једно обраћање нацији, народу , бирачима, чланству и симпатизетрима и свима који су се случајно затекли на интернету. И ове изборе као све више избора око нас кандидати су водили на друштевним мрежама . То је некако најбрже.

Нема никога да прекине одговор потпитањем, нема непријатне тишине, нема кандидата преко пута. Само камера, кандидат и алгортиам. И наравно коментари који вам дођу као посебна изборна јединица. Ту сви побјеђују само још нико није објаснио како. И тако, док кандидати искачу и скачу по мрежама, телевизијски дуели у којима су се кандидати гледали очи у очи остали су у давној прошлости. Дуели су нешто што су у кључној седмици бирачи очекивали у озбиљној политичкој трци, али зашто би када је на друштвеним мрежама све пуно лакше. Ту кандидат може сам себи поставити питање, сам себи дати одговор и сам себи аплаудирати, а може и прекинути пренос кад год хоће. Кандидати у кључној седмици све полажу на друштвене мреже. Да се деси неки преокрет. Да неко уради нешто што у кампањи није и да повуче потез који ће да пормијени све. А , хоће ли се то заиста десити ? Па, тешко. Не зато што неће бити покушаја , биће их итекако. Биће сигурна сам разних подметања и ексклузивних информација, биће и оних бајатих упакованих у нови целофан. Можда ће бити још снимака који ће се ширити брзином пожара, а и сазнања која би наводно могла да промијене све. А, онда се углавном испостави да је оно што је у кључној седмици требало да буде бомба заправо петарда која је мало пукла, задимила и готово. Нису бирачи баш тако заборавни како политичари мисле. Већ су све вид‌јели и врло добро знају ко је ко. Па ово им је ко зна која по реду кључна седмица у којој чекају да се деси ко зна шта.

Зато ће и ова кључна седмица бити више седмица учвршћивања него неког озбиљног политичког земљотреса. Врло вјероватно је да ће сви покушати да сачувају своје, да не изгубе оно што већ имају и да узму можда још понеки глас. Покушаће да убиједе неодлучне, да демотивишу туђе и мотивишу своје. Трудиће се да посљедњи дан кључне седмице дочекају без политичког нокаута. Док сви причају о неком преокрету у кључној седмици, заправо већина покушава да спријечи да се било шта озбиљно преокрене. Сви кажем вам чувају адут, а најбољи адут је заправо тај да не направе глупост . Јер у кључној седмици би нека погрeшна реченица можда могла да направи више штете него све оне погрешне у мјесец дана кампање. Да не причам о лажним вијестима које добију живот који им иначе није намјењен осим у кључној седмици. И тако ћемо дочекати посљедње сате кључне седмице уз телефоне у рукама пратећи медије и друштевене мреже које ће чекати да их нешто у самом финишу кључне седмице запали. Дочекаћемо посљедње минуте кључне седмице уз политичаре који ће још једном покушати да вас убиједе у оно што за 4 године нису успјели. Бирачи ће у кључној седмици, искрено се надам, успјети да раздвоје галаму од садржаја јер није побједник ко посљедњи викне нити је политичка вриједност једнака броју прегледа и кликова. И доста је галаме, па ваљда смо све чули . Сад је још само питање ко ће шта да уради са свим тим што смо чули. Зато је ова седмица кључна али не због неког великог изненађења које се спрема већ кључна зато што више нема времена за поправни. Што сте рекли рекли сте, што сте обећали обећали сте, а што се сакрило можда исплива. Ипак је ово кључна седмица. А, све смо већ вид‌јели. Власт како обећава да ће бити још боља, и опозицију која обећава да ће бити власт. Видјели смо и како се противници преко ноћи претварају у савезнике , а савезници преко ноћи у противнике. Зато, драги политичари чувајте добро све велике реченице које сте оставили за посљедњи дан и немојте да заборавите да посљедња седмица можда може бити кључна за кампању али кључ који отвара бирачку кутију није код вас.

Код гласача је.

Па нека почне кључна седмица. Вежите се .