БИСТРЕ ГЛАВЕ У МУТНА ВРЕМЕНА

Морам признати да има нешто дирљиво у кампањи под именом „Генерација бистре главе“. Звучи ми као да смо коначно пронашли рецепт за бољу будућност, па хајде да уведемо школске униформе и здраву ужину како би д‌јеца која ће захваљујући интегралној кифли и правилно закопчаној крагни на школској униформи једног дана ваљда постати бољи људи од оних који данас воде градску и сваку другу политику.

Немам ништа против. Напротив. Треба д‌јеца да једу здраво и да имају достојанствене школе. Дјеца треба и да буду једнака, макар по униформама ако већ у овом друштву не могу по шансама. Треба улагати у д‌јецу, све се слажем. Али није све баш тако идеално као у овој кампањи. Д‌јеца треба да имају бистре главе, али и њихови другари који одрастају око Бањалуке, рецимо у Бистрици да имају бистру и питку воду. Џаба им бистре главе ако немају да попију бистре воде. Лијепо је да имају здраву ужину, али шта ћемо са породицом која купује флаширану воду јер им чесма служи за украс. Ово наше градско чељаде може имати и униформу и кравату и амблем али ако се мајка оном тамо приградском што се пробудио без воде пита хоће ли вода икада потећи, онда проблем није само у томе хоће ли здраво ужинати.

Некако ми се чини да се град уређује баш као инстаграм профил. Сви лијепи и насмијани са пројектима звучних слогана, али и даље се питам шта ћемо са водом. Могуће да вода није довољно фотогенична, па није баш за промотивни спот. Тешко се градоначелник и његова свита може наслонити на воду које нема и рећи: ово је будућност. Слажем се све, кажем. Може школска униформа и здрава ужина и нека нама генерација бистре главе али још има доста тога мутног прово да се разбистри. Нису сви баш тако наивни да не виде разлику између озбиљне и стратешке политике и предизборне декорације од кога год долази. Како нам се избори ближе декорације ће, слутим, бити све више. Све ће да врви од слогана, макета и визуализација. Посебна пажња иде на историјске тренутке, рецимо кнез Лазар у кружном току. Ако већ не знамо како да ријешимо све саобраћајне и инфраструктурне проблеме па да покушамо са историјом. Кружни ток добија кнеза. Права атракција. Грађани Бањалуке тако ће добити прилику да јутром круже око кнеза Лазара док смишљају како се што прије кроз саобраћајни колапс докопати одредишта. Само што се од историје не рјешавају инфраструктурни проблеми, грађевински хаос , и не тече вода кроз цијеви. Не сумњам да ће цар Лазар у кружном току бити импозантан, али да се мало подсјетимо и оног мање фотогеничног дијела града. Регулационих планова, тендера и урбанистичких рјешења, сумњиво уцртаних земљишта. Све се то мора објаснити уз здраву ужину. Све то што је мање симпатично од школске униформе, али показује како град заиста функционише.

Глава бистра, а у јавности мутно. Наравно да не тврдим да је сваки склопљени посао мутан. Далеко од тога. Понешто је свима кристално јасно. Кристално јасно се види када се у регулационом плану појави нешто што нигдје није постојало. Рецимо зграда или неки додатни квадрати и пословни простори, тендери, инвестиције и стратешко буразерски партнери. Но, не треба бити злобан. Можда је то заправо све дио велике филозофије бистре главе. Јер да би глава била бистра мозак мора стално да се вјежба и да се пропитује ко је добио, ко је расписао, ко је изабран и ко је промијенио план. Па да се пита које знао ко није знао, има ли кумова, партнера, пријатеља уже и шире родбине. Занимљиво је увијек подсјетити се и ко је био против, а сада је за и ко је био за, а сада је против и најважније ко ће све то да плати.

Немам ништа против да градоначелник промовише генерације бистре главе. Ићи ће то. Теже је направити власт која ће имати чисте намјере, чисте рачуне и чисте планове. Лако ћемо д‌јецу научити да разликују здраву од нездраве ужине. Теже је научити грађане да препознају развој града од предизборне представе. Ту већ треба озбиљно знање. Чудо су избори. Што су ближи сви политичари све више воле д‌јецу и пензионере, игралишта и споменике. Све пршти од хуманих д‌јела. А, да не причам како сви воле град и имају визију и у тој визији и генерацију бистре главе.

Ајде онда, када већ хоћете да направите генерацију бистре главе да јој се остави и бистар град. Бистар град у коме се зна ко шта ради и за шта је задужен, за колико пара, по каквом плану и у чијем интересу.

Бистар град у којем тендер није мистерија, регулациони план није лутрија а развој да не буде она ријеч што се вади из пуних џепова сваки пут када се купе политички поени. Неће генерација бистре главе дуго бити бистра од слогана већ ће живјети у онаковом граду каквом им га оставе. А, та генерација бистре главе неће оцјењивати град по томе како су политичари лијепо причали о будућности него по томе шта им је остављено. Зато би требало сви да се позабаве мало мање бистрим главама, а мало више бистрењем мутних послова. Када су послови мутни џаба генерација бистре главе.

Битно је да запамтите и да грађани не траже градоначелника са бистром кампањом, већ траже уређен град са чистим рачунима, јасним плановима и водом у цијевима.

Све остало је предизборна нездрава ужина.