Како је уништено повјерење у политику: Свака сличност са стварним ликовима је случајна

На Балкану се већ деценијама одржава систем партократије у којем политички „мангупи“ јавне ресурсе третирају као властити плијен. У средишту тог механизма стоји лик и дјело појединца - политичког војника постављеног на одређену функцију- који не гради ауторитет на знању, него на вези са странком. Велики број њих кроз објашњење да обезбјеђује подршку странци ради за своју личну корист, а сваки покушај професионализма или неутралности претвара у пријетњу коју треба сломити.

Њихове мете су најчешће они који не припадају некој странци или фракцији, а њихов отпор се систематски ломи кроз понижавање, изолацију и психолошку тортуру. Страначки војник је амбициозан без покрића, несигуран пред стручњацима, али агресиван у спровођењу личних наума. Припадност моћној групи даје му осјећај лажне надмоћи. Његова лојалност није идеолошка, већ искључиво везана за лични интерес и очување привилегија.

Они отпор гуше методама које поништавају достојанство: стручњаци који одбију послушност бивају скрајнути, обезвријеђени и гурнути у тишину без обзира и ако су иста странка. Институције, преко њих интегрисане у страначке мреже, постају саучесници, а дисциплинске мјере се злоупотребљавају као оружје застрашивања.

Дуготрајно понижавање разара ментално и физичко здравље запослених. Људи пролазе кроз фазе депресије, анксиозности и осјећаја бескорисности. Најопаснији исход је унутрашње прихватање неправде као једине реалности. Тако се не уништава само појединац, него и друштво.

Ипак, највећу штету овакви војници наносе управо странкама којима припадају. Када њихове активности доспију у јавност, лик и дјело страначког војника аутоматски се веже за лидере странке – већином ти лидери нису ни упознати са понашањем управо тих чланова њихове странке. Тако се лична бахатост појединца претвара у колективну срамоту организације.

Захваљујући оваквим појединцима грађани престају вјеровати у политику. Повјерење бирача и симпатије јавности нестају, што води ка све дубљем расколу између друштва/народа/бирача и политике. На крају, бахати страначки војници не само да уништавају људе и институције, него и саме странке претварају у организације са погрдним предзнацима.