СВЕ СЕ ПУШИ

Није се ових дана пушило само у кафанама у Републици Српској.

Све се пушило и у Народној скупштини, и то због закона о забрани пушења. Расправа о забрани пушења у затвореним просторима посланике је подијелила као да се, у најмању руку, одлучује о судбини свијета, а не о пепељари. Једни су дим бранили као светињу, скоро па као културно-историјско насљеђе. Као ствар менталитета и фолклора.

Други су спасавали здравље нације. Једни тврде да ови други бране дим, а да ови први гуше народ.

И сви тврде да су у праву. Као и сваки закон, и овај је у скупштинским клупама одличан повод за свађу и прилика да се укаже ко дише исправно, а ко погрешно. И ко, шта и гдје треба да пуши. Или не пуши.

Забринули се посланици за кладионичаре, за угоститеље, за народ који, како тврде неки херцеговачки народни трибуни, не пуши него дувани.

Пушио или не пушио у затвореном, народ се трује на отвореном. Довољно је само да отвори прозор. За оно што удишемо данима, дувански дим нам дође као инхалација. За то још нико да предложи рјешење или закон. Баш их брига што се народ гуши.

Љут је народ да се све пуши. Како и да не буде. Поскупљује струја. Само десет одсто, кажу. Ма скоро па непримјетно, као кад вам из џепа сваког мјесеца нестане само „мало“, па се на крају године питате ко вас је опљачкао, а да то нисте ни примјетили. Да се научимо скромности и штедњи. Десет одсто није много, кажу, то је тек благи трзај. Као кад вас лагано пецну да знате да сте живи.

Или бар прикључени. Десет одсто је нова мјера за умиривање грађана, довољно мала да се не пали свијећа. Али ипак се пуши.

Иронија је у томе што струја никад није била „политичкија“. Она је доказ да неки системи раде само против оних који га финансирају. Док једни троше мегавате, грађани се уче новој дисциплини како да не остану у мраку уз све већи рачун. А могуће да је то и поента. Није проблем у поскупљењу струје за десет одсто, проблем је та навика да нам гасе свјетло, а да ми захваљујемо што имамо утичнице. Док не почну да се пуше.

Опозиција, наравно, и очекивано галами, али слаб им напон. Кратки спојеви на све стране. Никако да нађу гдје је осигурач. Од кратког споја све се пуши.

Све заједно личи на импровизовану трафо-станицу: власт диже напон, опозиција се запетљала у каблове, кандидатуре искачу као варнице, а предлажу се и мјере као да је у питању експеримент.

Смијешно је све до момента док не схватите да се дешава стварно.

Е, па дешава се стварно.

Не брините, стиже најновији сет мјера градоначелника Станивуковића. Неке су идеје преписане, неке популистичке и тешко проводиве, али само нека се снима и праве перформанси. Можда би заправо требало мреже укинути и неким старијим од 16 година, а увести нам и униформе да сви изгледамо исто док мислимо различито или никако. Спремио је градоначелник и мјере против загађења, али нисам сигурна да баш увијек разликује смог од магле коју покушава да прода. Или је коначно пала та магла, како написа неко на друштвеним мрежама, коју нам годинама продају у Бањалуци и он и многи други, из опозиције и из власти и из коалиције.

Док се у Бањалуци све пуши од проблема, приоритет су градоначелнику неке друге, врло важне ствари. Као да ће сви проблеми нестати ако се угаси „вај-фај“ и обуче иста униформа, а са екрана нестане ријалити.

Неће. И даље ће се све пушити. Од градских и приградских проблема.

Када се угасе цигарете у кафанама, спасиће се плућна крила, али и даље ће се пушити, рецимо, од стања у Шумама. Од моторних тестера. Док се посланици расправљају о пушењу у затвореним просторима, на отвореним просторима све се пуши. Од проблема. Пуши се све, и у Електропривреди и у још неким предузећима. И све док плате не буду расле брже од рачуна, неће се дисати лакше.

Овдје се води борба ко ће дуже димити причу, да се неке велике истине мање виде од дима.

Запалите зато, пушачи, док још можете.

Ви, непушачи, ипак немојте дисати дубоко.

Не препоручује се. Па видите и сами.

Све се пуши.