ОКРЕНИТЕ НУЛУ

Некада давно, у златно доба фиксних телефона, живот је био врло једноставан: када те саговорник не чује, окренеш нулу. Или, ако хоћете да се направите да не чујете саговорника, једноставно му кажете: нешто крчи, слабо те чујем, окрени нулу.

Нула је била универзални СОС, магични тастер за везу која шкрипи. А веза је у то вријеме углавном шкрипала: било због кабла који је напола изгрижен од зуба времена, било да је комшија „двојник“ сатима слушао ваше разговоре и шпијунирао преко исте жице. Али барем се знала процедура. Не чујеш? Окрени нулу.

Данас, 2025. године, ништа се није промијенило. И даље се шпијунира и слуша. Само што се више не боде прстом по бројчанику, него се боде политичким изјавама, и то право у око. Када нема одговора, кад је линија потпуно мртва, када се „веза прекине“, опет се окреће нула и позив се просљеђује даље.

Тако је звучала нова епизода серијала ко је крив што је РИТЕ Угљевик поново стао. Премијер je новинару који га је упитао за новонасталу ситуацију па потом одговор који је чуо и објавио, рекао: питајте Ђокића. Петар Ђокић, већ годинама добро изверзиран да сложи, сабира, одузима и окреће нуле, рефлексно је позив, као на централи, прослиједио и поручио: питајте Луку Петровића. Окренуо нулу.

И шта друго је нама остало. Нисмо окренули нулу, окренули смо Луку Петровића. Лука Петровић се ипак није направио да не чује и да окреће нулу, већ је појаснио да проблем траје годинама и да су неке процјене биле погрешне, и то због нетачних истражних и испитних радова.

И зато смо ту гдје јесмо. Мука за коју се не зна хоће ли претећи до априла.

Кога је још окренуо Петровић не знамо. Али јавио се и нови директор РИТЕ Угљевик па објаснио да је то што је све ван погона проблем који није од јуче. И вјероватно је окренуо нулу. Да га боље чују они који требају. И не требају.

Али сигурно је једно: биће то проблем и сутра, и прекосутра, и свих наредних дана који долазе. Шта друго него окренути нулу?

Јер изгледа да нико није одговоран. Нико није одговоран што је РИТЕ Угљевик некада понос, а сада економски пацијент на респиратору, опет стао. Све гори, али дима нема. Диме се само изјаве и правдања.

Јер најважније је објаснити да нико није крив, или можда још боље, да јесте крив, али не ова власт, него тамо „она друга“.

Јер свака власт има своју „другу власт“. То је та нула која се окрене кад затреба. Једни поручују да нису надлежни, други да нису информисани, трећи да нису криви. Народ би, изгледа, требало да буде захвалан што се на овој импровизованој централи ико јавља. А ако га не чује - увијек може окренути нулу.

Да су народу сада они стари фиксни телефони, одавно би поломили кажипрсте од силног окретања нуле. Да га неко чује боље. Али данашњи функционери немају те бриге. Открили су чари модерне технологије. Кад ти питање не одговара - само прослиједиш позив или се једноставно искључиш са мреже. Па се тако и РИТЕ искључио. Опет.

А радници и народ и даље стоје са друге стране жице и узалуд вичу: хало, хало, чује ли нас ко?

Можда и чује, али се вјешто прави да не чује. И шта друго да вам кажем, осим да окренете нулу.

Слабо се разумију и они што су прозивке прослијеђивали једни на друге и када је поскупљење струје у питању. Неко ће морати и ту да окрене нулу.

А док политичари и министри окрећу, упућују и просљеђују једни на друге, сачекаћемо.

А кад дође моменат да се окрене прави број, онај једини који одлучује - немојте се изненадити ако народ не окрене нулу, већ све заједно „помножи са нулом“.

Е, те се нуле треба бојати.

Ако не чујете шта вам причам - окрените нулу.

Или прослиједите позив. Логично.