ОПАСУЉИВАЊЕ

Опасуљивање је народски израз настао од ријечи пасуљ или грах, ако тако више волите. Неко се опасуљи временом, неко никад.

Кад нема плана, додаје се запршка, кад нема истине, пусти се да још кува, а може се десити и да загори. Онда не ваља. Лонац пун, а сви остану гладни.

Опасуљивање вам је процес суровог повратка у реалност или, што би се још „народскије“ рекло, процес кад вам дође из дупета у главу.

Некима баш никад из „дупета у главу“.

Градоначелник Драшко Станивуковић понудио је нацији, и то младој, опасуљење какво ниједна реформа до данас није: цивилни рок на Мањачи. Омладина би, каже идејни творац, како би се опасуљила и не би била смотана, трчала, јела пасуљ или грах, наравно уз главицу лука, и тако учила рад и ред. Тако би омладинцима Станивуковић направио запршку - доста је интернета, мрежа и ријалитија. На трчање, млада српска интелигенцијо!

Па да науче на његовом примjеру како се трчи да се разбије мисаона маса, једе пасуљ да се добије запремина, а лук се сjецка да се пусти и која суза ако наиђу камере. Како другачије да се осjети тежина тренутка. Кад год загусти, што да се још мало не закува. Нека младих, нека трче, зноје се и једу кашиком оно што им он свакодневно својом политиком сервира.

То је то, државна политика Драшка Станивуковића. Опасуљивање.

Јер пасуљ је више од хране. Пасуљ је идеологија. Једе се кад нема меса, кад нема пара, и кад треба народ да се држи ситим док се нешто крупно кува у другом лонцу.

И неизоставна запршка, да замути, да згусне, да се не види дно.

И док Станивуковићева имагинарна омладина трчи по Мањачи без сигнала и друштвених мрежа, све док се не опасуљи - његовом Покрету приступа ванвременски кадар. Гојко Кличковић, главом и брковима. Ово му је четврта партија по реду, то му некако дође као услов за приступање Покрету да сте промјенили бар три политичке партије. Бар три пута се опасуљили. Па запржили.

Станивуковић све његове запршке не памти. А како би, није се ни родио.

И у ЦИК-у само запршка, и то она љута и густа. Што баш хоће да поквари све. Ту запршку мути Шмит, а све мирођије додају из ЦИК-а. Па ће сад опет мијешати, солити, кувати док им њихов пасуљ не добије жељену густоћу. А додаће 136 зачина.

Док се чека шта ће се закувати у лонцу, професор Блануша "ладно" изјави да и без резултата са поништених 136 бирачких мјеста води. Куда и гдје још није јасно. Изгледа ни њему. Осим што је изабран да води СДС. И у том случају многи се питају куда. Чак и неки од оних који су га изабрали.

У овој нашој кухињи, па знате и сами , док кувате наврате понекад комшије, да вам завире у лонац, да вам сугеришу шта да додате, шта да никако не убацујете. Комшије нису увијек добронамјерне. Неки се слатко смију кад вам пасуљ загори или кад буде преслан или прељут, а баш су вам те комшије сугерисале кад да солите, кад да биберите.

Покуцале су тако на врата и Додику комшије, да му добронамјерно сугеришу како један закон није добар и да види шта ће с тим.

И Додик их је ,боме, саслушао и послушао, па најавио да ће се заузети да се закон преиспита. Да се промијени рецепт. Треба слушати добронамјерне комшије. Па сада свима онима који тврде да Додик неће никога да слуша кажите : како неће, па слуша комшије. Oне добронамјерне.

Али има и оних комшија који баш и нису добронамјерни. Зна то Додик. А,знају и комшије. Чудо је комшилук.

Сви се опасуље временом. Јер ако загори пасуљ, мјењамо рецепт.Ако је укусно, сервирамо народу. Па ко воли, нек изволи.

И баш кад сам мислила да нас ове седмице не може задесити више ништа, пао је метеор. Прави, правцати, свемирски. Киша метеора пала је код Мркоњића. И то баш у село Тегелтије, одакле нам је директор УИО.

Контрола без најаве.

Док ми опасуљујемо омладину, док неопасуљени диктирају понављање избора и законе, космос се умјешао са својом запршком. Чиста физика без политике. Најпоштенији удар који смо доживјели у посљедње вријеме. Симболика готово непристојна. Док се броје порези, пребројавају избори, одговорност разводњава, с неба паде киша метеора старих милионима година. Тачно су знали гдје ће.

И тако, док вјечно чекамо нечије опасуљивање, омладина ће пасуљ кувати на Мањачи, избори ће се запржити у ЦИК-у са Шмитом, метеори долазе као ванредна контрола из свемира гдје расте ко зна какав и чији пасуљ. Све је густо, тешко и мутно. Ко пасуљ.

А народ је свега сит. Док има пасуља, биће.

Док се неки не опасуље, чекаће.

Још, изгледа, може свашта прогутати.