БЕЗРЕЧИЦА

Ево већ трећа година, по угледу на такве изборе у цијелом свијету, изабрана је још једна нова ријеч која ће красити српски језик.

Побиједила је ријеч БЕЗРЕЧИЦА. Жири сачињен од самих стручњака оцијенио је да ова ријеч најбоље осликава тренутно стање и дух времена. Приједлог је послала извјесна Славица и описала га као стање великог узбуђења када се догађа нешто потпуно неочекивано, и лијепо и ружно, па за то стање не можемо да нађемо праве ријечи.

Ријеч је, како је објаснила, настала потпуно спонтано док је кафендисала са комшиницом, која је на разне догађаје и ситуације неколико пута поновила: немам ријечи. Е, тада је госпођу Славици синула БЕЗРЕЧИЦА, која је, као што видите, и однијела убједљиву побједу.

Баш та ми је ријеч недостајала, морам да вам признам. Политички догађаји и разна збивања која ових дана сустижу једно друго остављају у тоталној безречици. Безречица, та нова ријеч у нашем одавно богатом политичко-народном језику, настала је из пуке потребе, јер народ више нема ни ријечи, ни даха, ни воље да коментарише. Само испусти безречицу.

Безречица настаје када видиш да се предизборна кампања на силу наметнутих избора за Предсједника Српске води као реприза серије коју нико није тражио да се поново емитује. Безречица се, рецимо, јавља кад чујеш опозицију како „устаје против режима“, али углавном у висини столице у студију у којем то изговара. Углавном сарајевском.

Медији су већ мајстори безречице. Емисије одавно су постале хибрид између дневника и кабареа – пола вијести, пола скеч. Народ одавно употребљава безречицу, само ето није имао за њу праву ријеч. Сад има.

То је онај моменат кад све поскупи, кад немаш да платиш струју, кад слушаш о милионима разних Комсара, Вијадукта, Монумената, Јахорина. Када слушаш и читаш о разним тендерима... Када гледаш како су и они који су некада били против сада ЗА. Безречица је тада једина искрена реакција.

Заправо, безречица је наш најтачнији политички коментар. Боља од сваке анализе, бржа од сваког коментара и саопштења, искренија од сваке кампање. Безречица је тишина између два обећања и мук након сваког „народе мој“ који одзвања од Требиња до Новог Града.

Може безречица да буде и облик отпора. Тиха побуна оних који су давно схватили да све чешће свака ријеч изговорена пред камером има све краћи рок трајања. Зато народ ћути, али није глув. И само чека.

Истина је да у Републици Српској никада није досадно, и све ово што гледамо ових дана некако подсјећа на неки политички кабаре, него на кампању. Сви се праве да је све нормално и да је ово још само једна прилика да народ каже своје. Као да народ није већ макар десет пута рекао своје, па се испоставило да нико то „своје“ послије није чуо.

Опозиција стоји у полукругу, загледана у хоризонт и нада се да ће се десити политичко чудо. Нада, кажу, посљедња умире, а у њиховом случају се прави да спава. Безречица наступи и кад на сцену ступи сваки нови покрет са старим лицима у другим дресовима. Звуче модерно, са митолошким призвуцима, уз додатак патриотизма и мало мистике - ко ће им се још све придружити, па вас оставити у безречици. Таман тако да човјек не зна да ли да заокружи њих или да тражи упутство за употребу. Јер народ је у безречици. Тоталној. У безречици и збуњен до границе да би му требао издати приручник: ако гласате - да ли смјењујете Додика, ако не гласате - да ли га чувате, ако гласате – да ли гласате против, ако гласате против – против чега је то заправо.

И онда дође питање свих питања: коме побогу вјеровати - власти која тврди да је све политичка харанга, опозицији која 20 година безуспјешно понавља да је дошло вријеме за промјене, новом покрету који поручује да је баш он тај „преломни моменат“, или овима што додатно стварају забуну лажирајући и премонтирајући видео материјале у сврху најгоре пропаганде и спина.

Е зато и није чудо да је народ у стању безречице. Можда се не зна ко ће побиједити, али се тачно зна ко ће изгубити.

Умало да вам заборавим. У ужем избору нашле су се и ријечи СТУДЕНТОЉУБЉЕ и ЗЛАТОТРЕН. Студентољубље означава љубав према студентима и образовању, а златотрен описује тренутак пред залазак сунца када свјетлост добија златну нијансу.

Занимљиво. Тачно знам, остали сте у безречици.

И ја сам.