УХЉЕБИ, БЕЗОБРАЗНИЦИ И БИСЕРИ

Постоји једна посебна врста политичког безобразног свијета - неуништива, отпорна на изборе, законе физике и здрав разум. Могла би се додати и у латински - уврстили би је, сигурна сам, стари Латини: ухљебус.

Ова врста расте искључиво тамо гдје се дијеле функције, цвјета кад се праве и кроје споразуми, вене само ако завлада меритократија. Дакле, никад. То вам је биће које своју политичку лојалност мјери као сезонски воћар: што је јефтиније, гдје боље роди, рецимо шљива, и ко тренутно нуди најбољу подршку пењања на гранама власти. И онда се усред те природне селекције појаве и она „звјездана имена“, ухљеби револуције, људи који у року једног мандата промијене више партија него просјечан бирач мишљења. Не зато што вјерују у програм, визију или, не дај Боже, морал, него искључиво у фотељу.

Стигосмо тако до случаја Николине Шљивић, те савршене илустрације политичке флексибилности, активне каријере, која је сваку прилику упијала као кухињски убрус. Постављена, премјештена, прилагођена, усаглашена, и то све у име вишег циља: да се, не дај Боже, коалиција не увриједи. Јер коалиционе емоције су светиња, а функције најскупља терапија за њихово лијечење. Ови од којих је отишла сад кажу да им није ни требала. Ма немојте. Па како вам се нашла на листи тако непотребна и постала ни мање ни више него народни посланик? Кад је, као и остали партијски ухљеби, тражила да директорује, било је пречих. Е тако је „шљива“ поново родила у Уједињеној Српској. Све честитке за потез. Јер, као што видите, ухљеб ће се пресвући из једне партије у другу за мање од 24 часа. Ма док кажеш ухљеб. То вам је једина категорија у којој смо глобална сила.

И шта остаје народу, том малом обичном човјеку у кога се сви куну и стално га помињу? Остаје му само да са гађењем гледа тај политички водвиљ у којем кадрови скачу из фотеље у фотељу као на трамполини. А сви се праве да је то нормално. Па није. Наводно је важно очувати стабилност - тако се то објашњава. Та стабилност се, додуше, увијек сведе на стабилност њих, а никад институција. Ухљеби и ухљебизам нису грешка система. Они су систем.

Они који су способни за њих се и не чује и не зна. Они који нису - они једноставно буду именовани. Они који промијене три партије у двије године постану стратешки кадар.

Да ли се ухљеби рађају или стварају, то ме питате. Одговор је, наравно, једноставан: рађају се чим их партије пусте у воду, и ето рибе која плива уз сваку струју све док је вода носи до фотеље.

Нијеми посматрачи сваки пут изнова гледају како се исти политички акробати самозадовољно смјештају у нове кабинете, све „у интересу народа“. И јесте - али у интересу ухљеба, једине заштићене врсте.

Сви се куну у образ. И то они највећи безобразници. Образ је, поштовани читаоци, овдје постао вишекратна роба: пере се по потреби, мало уштирка прије прес конференције, а пегла се на коалиционим и страначким састанцима, углавном тајним. Образ је постао најјефтинија валута. Можеш га изгубити, можеш га замијенити, можеш га привремено посудити народу, а онда га за 48 сати вратити чистог као суза.

Никад ме само не питајте како се пере и преко кога.

Али једном кад образ изгубиш заувијек си безобразник. А, кад смо код безобразника, ових се дана посебно истакао Зукан Хелез. Он је добио свој тренутак историјске важности. Човјек је одлучио да затвори небо као да управља Марвеловим свемирским штитом, а не Министарством одбране. Забранио Сијарту да слети као да очекује напад из свемира, а не авион мађарског шефа дипломатије. И док је он глумио НАТО центар за команду над облацима, Сијарто је слетио у Бањалуку тако глатко као да контролу лета води лично СНСД-ова протоколарна кухиња.

А кад смо код СНСД-а, осим Каранове, свједочили смо још неким побједама. Боље рећи бисерима. Тако је премијер Саво Минић, афористичар међу политичарима, у налету надахнућа објаснио да је Каранова побједа јача од Трампове. Сави Минићу успјело је да уради оно што многи не могу , да у истој реченици споји Америку, Републику Српску и политички стенд-ап. Ако Трамп икада буде правио турнеју по Балкану, предлажем да се на програму дочека обавезно појави Саво, јер већ има припремљене све форе.

За спортско-рекреативни, бисерни дио скупштинског засједања била је задужена Ања Љубојевић. Нова млада фудбалска нада неке поразе и побједе сабрала је ни мање ни више него у Реал Мадрид. Јер Бањалука боли - баш боли, што би рекла и она сама.

И то је највећа иронија резултата избора по градовима и општинама.

Све је то због ухљеба, безобразника, па и разних бисера, ако хоћете. Јер како ће предсједникови људи да објасне како је могуће да се побјеђује у врху, а губи на терену? Кад крену анализе, признавања и непризнавања грешака, самокритика и критика - сјетите се свега. Свих ухљеба.

Сјетите се свих оних безобразника чије сте образе прали у девет вода.

Ако ви нисте изгледа да ипак има ко јесте.

И није њих срамота. Нас је.