POREZ NA ŠUP(Lj)U

U zemlji u kojoj je skoro sve šuplje dobili smo novu revolucionarnu mjeru. Vjerovali ili ne, to je porez na šupe. Ne bilo kakve šupe nego trošne, drvene, klimave, estetski nepodobne. One što kvare pogled investitoru dok sa prozora buduće zgrade zamišlja podzemnu garažu i penthaus sa terasom u staklu i bazenom na krovu.

Gradonačelnik Draško Stanivuković odlučio je da zavede red u centru grada.

Ne može šupa više da bude nikakva svetinja. Ako nećeš da je prodaš investitoru ima da platiš. Jer estetika je važna. Posebno gradonačelniku, to već znamo. A estetika se, znamo i to dobro, mjeri kvadratima i regulaconim planovima. Tako smo došli do ovog istorijskog trenutka. U moru problema kojima je grad zatrpan šupa je postala državni problem. Nije problem što je pola grada arhitektonski eksperiment bez nadzora. Nije problem što investitori građevinarci niču kao gljive poslije kiše.

Problem je šupa koja tvrdoglavo stoji 100 godina i odbija da se pretvori u stambeno-poslovni kompleks sa imenom po mogućnosti na engleskom jeziku.

E, pa ako ćemo već da uvodimo porez da šuplje objekte, predlažem da budemo dosljedni. Kada već imamo tako "briljantnu" ideju da oporezujemo šupe hajde da oporezujemo i šuplju priču političara.

Svaka rečenica bez pokrića 17 % PDV-a. Svako obećanje bez roka - akciza. Svaka laž duplo. Svaka konferencija za medije bez jasnog odgovora na jasno pitanje ima da se naplati posebnom taksom, onom za zagađenje javnog prostora.

Jer ako je šupa ruglo, šta je onda šuplja izjava. Ako je drvena baraka prijetnja urbanizmu šta je onda šuplja verbalna konstrukcija bez temelja. Toliko smo se šupljih naslušali da bi do sada porezom na šuplje davno napunili i prepunili sve budžete. To je ta evolucija gradonačelnika Stanivukovića: od revolucije do regulacije drvenih šupa.

Možda je baš ta šupa posljednji bastion neposlušnosti. Možda je to mali klimavi simbol da još postoji nešto što neće i ne želi da se uklopi u investitroski urbanizam.

A, možda je samo lakša meta od pravih i puno ozbiljnijih problema.

Jer lakše je oporezovati dasku nego bahatost. Lakše je naplatiti staru ciglu nego populizam u demagogiju. Ako već čistimo centar grada hajde da krenemo od politike. Da uvedemo porez na sve što je šuplje u programima, na šupljine u viziji, na rupe u logici. Da svaki političar prije kadidature dobije upotrebnu dozvolu za sopstvene riječi. Jer grad ne nagrđuju šupe nego šuplje. Grad nagrđuje sistem kojem je važnije kako izgleda na maketi nego kako izgleda u stvarnosti.

I zato prije nego što oporezujete tuđu trošnu šupu , pogledajte koliko vam je šuplje pod sopstevnim krovom. Ako bi već mlađahni gradonačelnik da uvede porez na šupe uvedimo ga do kraja . Ali ne na drvo i lim nego na prazninu. Oporezujmo svaku šuplju rečenicu koja odzvanja bez sadržaja. Svako obećanje koje traje kraće od njegovog instagram storija. Svaku moralnu vertikalu koja se savije pred prvim investiteroskim nacrtom. Jer nije šupa ruglo grada. Ruglo je kada politika postane urbanistički plan za sopstveni interes, a ljuti protivnici u odborničkim klupama najbolji partneri kad se nadviju nad razastrtim regulacinim planovima. Ruglo je kada se princip mijenja brže nego fasada. Ruglo je kada ambicija raste pred kamerama, a odgovornost nestaje čim se ona ugasi. Drvo se može srušiti. Lim se može zamijeniti, ali kad je šupljina u glavama tu ni porez ne pomaže. Grad nagrđuje politika koja je iznutra šuplja, a spolja okrečena.

Prije nego što krenete da naplaćujete kvadrate tuđe tvrdoglavosti izmjerite kubike sopstvene praznine.

Jer šupa je bar poštena. Ona je ono što jeste. Drvo, lim, ekser.

Šuplja je sofisticiranija. Ona dolazi u odijelu, govori o razvoju , potipsuje regulacione planove i uglavnom sve to zove napretkom. Ona mijenja i farba principe brže nego fasade. Šuplja se kune u javni interes dok iza nje niču spratovi.

Šuplja bi da izmješta ne samo šupe nego i institucije. Na ovakvu šuplju bi trebalo da se uvede trodupli porez. I da gradonačelnik zbog ovakve izjave sam protiv sebe podnese krivičnu prijavu. Tu je bar u treningu.

Jer ako jednom dođe vrijeme da se uvede porez na šuplje kad već može na šupe najskuplje će to koštati one koji su najglasnije pričali. Da ne kažem šupljirali .

Zato dobro pazite šta oporezujete, da se ne desi da dok rušite tuđu šupu građani jednog dana odluče da sruše vašu šuplju priču.