УДАР НА СРПСКУ: Бошњаци желе отети надлежност МУП-у

Најновији насртај на институционални субјективитет Републике Српске стиже у виду апелације коју је крњи Уставни суд БиХ примио од стране бошњачких политичара. Кемал Адемовић, предсједавајући Дома народа ПС БиХ, поднио је апелацију крњем Уставном суду БиХ и затражио привремену мјеру којом би се до коначне одлуке ставио ван снаге Закона о електронској идентификацији, услугама повјерења у електронском пословању и електронском документу Републике Српске.

Позадина овог потеза, умотана у фразу „уставности“, крије јасну и опасну политичку намјеру - потпуно одузимање надлежности Министарству унутрашњих послова Републике Српске у области дигиталног идентитета и насилно пребацивање те инфраструктуре на ниво БиХ, тачније под окриље Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података (IDDEEA).

Овај захтјев за оспоравање новог Закона о дигиталном идентитету Републике Српске, није ништа друго до наставак континуиране стратегије Сарајева да се кроз правосудни инжењеринг обесмисле и уруше дејтонске надлежности ентитета.

Рецепт из кухиње пропале реформе полиције

Овакав развој догађаја неодољиво подсјећа на матрицу коју смо већ гледали. Сличан деструктивни приступ крњи Уставни суд БиХ је заузео у марту ове године када је у питању дигитална инфраструктура. Тада је оспореним дијелом члана 141. став (5) било предвиђено да МУП РС успоставља систем за дигитално потписивање и издавање сертификата, али је крњи Уставни сyд, по политичком диктату, оцијенио да су те надлежности наводно већ додијељене институцијама БиХ, конкретно IDDEEA-i.

У образложењу те одлуке тада је наглашено да се након укидања спорних одредби не може користити инфраструктура МУП-а Српске за електронско подношење захтјева, већ искључиво она коју успостављају заједничке институције. Овакав приступ директно снажи централизовани модел, који је био један од кључних спорних елемената и у ранијим, на срећу пропалим, покушајима реформе полиције у БиХ.

Иако је чак и тадашњи суд морао формално потврдити да МУП Републике Српске има уставну основу за обављање одређених управно-правних послова, судије су свјесно повукле линију разграничења која Српској веже руке, наводећи да се те надлежности не могу ширити на области које су већ регулисане на нивоу БиХ. Управо то разграничење, којим се Српска настоји сводити на празну љуштуру, било је у сржи некадашњих приједлога реформе полиције, чији је примарни циљ био снажнија улога државе у координацији и управљању на уштрб ентитетских полицијских снага.

Формална аутономија, суштинско отимање

Задржавањем на снази општих одредби које се односе на заштиту информационо-комуникационе инфраструктуре, Суд је раније формално оставио неки минималан простор за дјеловање ентитетских органа. Међутим, суштински су све кључне полуге - од дигиталних система до међународне сарадње – позициониране на ниво БиХ.

Актуелна апелација против новог Закона о дигиталном идентитету представља завршну фазу тог плана.

Овим чином се индиректно, на мала врата, оживљава прича о централизацији безбједносног сектора, са крајњим циљем да МУП Републике Српске изгуби контролу над подацима својих грађана.