Милиони за стимулације, а ко брине о здрављу војника?

Док се у систему одбране БиХ издвајају значајна средства за новчане награде, поставља се питање зашто редовни систематски прегледи свих професионалних војних лица нису један од приоритета Министарства одбране.

И нико не оспорава право запослених на законите новчане стимулације али је оправдано поставити питање да ли би бар дио расположивих средстава, уз одговарајуће буџетско планирање и поштовање прописа, могао бити усмјерен на редовне систематске прегледе свих професионалних војних лица.

Док министар одбране БиХ Зукан Хелез током свог мандата одобрава значајна средства за новчане стимулације запосленима, све озбиљније се поставља питање односа Министарства одбране према здрављу и животном стандарду професионалних војних лица.

Према раније објављеним подацима, током 2023, 2024. и 2025. године за новчане стимулације издвојено је приближно 5,6 милиона КМ. Канцеларија за ревизију институција БиХ у извјештају за 2025. годину је Министарству одбране исказала мишљење с резервом, указујући на неправилности у поступцима јавних набавки и неевидентирање одређене непокретне перспективне имовине. Иако се ти налази не односе непосредно на исплату стимулација, ипак указују и на потребу снажније контроле и транспарентности управљања јавним средствима.

Према информацијама које је за Провјерено.инфо рекао добро обавијештени извор из Министарства одбране БиХ, током 2026. године стимулације су исплаћиване претежно запосленима у министарству и одређеним појединцима, док су за велики број припадника Оружаних снага такве исплате готово изостале.

"Намеће се питање да ли се новчано награђивање уопште проводи по јасним и једнаким критеријумима или постоји простор за селективно одлучивање. Посебно је спорно што се за редовне систематске прегледе свих професионалних војних лица не планирају одговарајућа буџетска средства. Здравствени прегледи обезбјеђују се за одређене специјалности, попут пилота и деминера, као и за кандидате који се примају у професионалну војну службу, односно војнике који конкуришу за подофицирске и официрске дужности", објаснио је наш извор.

Из овога се намеће логично питање: зашто је здравствена способност војника важна приликом пријема у службу или преласка у вишу категорију професионалних војних лица, а редовно праћење његовог здравља током вишедеценијске војне каријере није једнако заступљено?

Добро упућен извор каже да професионална војна служба подразумијева специфичне услове рада, физичке напоре, психолошка оптерећења, теренска ангажовања и изложеност различитим здравственим ризицима. Сматра да због тога редовни систематски прегледи не би требало да представљају привилегију појединих категорија, већ важан дио превентивне здравствене заштите свих професионалних војних лица.

"Посебно забрињавају процјене које се могу чути међу припадницима војног система да одређени број професионалних војних лица, која у пензију одлазе са око 55 година живота, пензију ужива свега три до пет година. Ове информације отварају озбиљно питање да ли недовољан здравствени надзор, изостанак редовних систематских прегледа и неблаговремено откривање обољења током професионалне службе могу допринијети нарушавању здравља и прераној смрти након пензионисања", каже извор.