"Требале су изабрати страну у рату": Српкиња о притисцима у Федералном министарству правде, Шкобић одбија да коментарише

Једине двије раднице српске националности у Федералном министарству правде годинама трпе мобинг, понижавање, притиске и дискриминацију. Како кажу, стекле су утисак да је циљ министра Ведрана Шкобића и појединих запослених да их, након година успјешног рада, отјерају из министарства и да им мјесто није у тој институцији.

За Провјерено.инфо причају да су их умјесто прилике за напредовање у институцији у којој годинама раде, дочекали опструкције, понижавања, фингирани дисциплински поступци и покушаји професионалне дискредитације.

Посљедице су оставиле дубок траг и на њиховом здрављу. Једна од њих и данас је на боловању. Уз терапије и помоћ психијатра, покушава да се опорави од свега што је преживјела.

Помоћ су тражиле и од надлежних институција. Обраћале су се Агенцији за превенцију корупције и координацију борбе против корупције (АПИК) и институцији омбудсмена. Међутим, конкретна заштита и даље изостаје.

Провјерено.инфо контактирао је министра Шкобића за коментар. Имао је кратак одговор.

„За те двије особе немам апсолутно никакав коментар“, рекао је за Провјерено.инфо.

На констатацију о томе да је он ипак министар и да су њихове оптужбе озбиљне, Шкобић и даље на наша питања није имао конкретан одговор.

„О те двије особе не желим чути ништа нити имам икаквих коментара, и не желим о њима више разговарати“, одговорио је Шкобић.

Редакција Провјерено.инфо разговарала је са обје запослене које су нам испричале своја искуства и указују на, како тврде, вишегодишње притиске и дискриминацију у овом министарству.

У данашњем тексту доносимо свједочење једне од њих, док ће исповијест друге запослене бити објављена у наредном периоду.

"Требале су изабрати страну у рату"

У Министарству ради осам година. За свој рад, како истиче, све вријеме је добијала највише оцјене, а онда је одједном „спала“ на задовољава.

Како каже, услиједили су контуиниран притисак, праћење, контролисање њеног доласка и одласка с посла, па чак и евидентирање времена проведеног на паузи, монтирани дисциплински поступак и поништавање конкурса на који се пријављивала.

Знала је чути и псовање мајке, а једном приликом је од колегинице бошњачке националности чула: „Требале су изабрати страну у рату на коју ће стати па тражити нека своја права“.

„Чуле смо кад нам је колегиница бошњачке националности осповала мајку, а о чему је састављена службена забиљешка која је достављена на руке министра Шкобића који није ништа подузео да нас заштити“, рекла је.

Проблеми су, тврди, почели након доласка Ведрана Шкобића на мјесто министра. Мјеста за њено напредовање након толико година рада није било. Чим се пријави на конкурс за који испуњава услове, он се поништи. То се догодило два пута. Како каже, ако узврати, одбрусе јој ријечима: „Нека ти помогну твоји“, што се односи на Србе.

„Два пута је био интерни конкурс, очигледно не за мене. Чим сам се пријавила, а испуњавала сам услове, конкурс је био поништен. И недавно је био конкурс за начелника за европске интеграције. Исто сам се пријавила и тај конкурс је такође поништен“, наводи.

Сматра да у Федералном министарству правде постоје само мјеста за напредовање Бошњака и Хрвата, а за Србе је подвучена линија и јасно показано - не.

„Једном ме је чак министар Шкобић поставио питање: „А колико Хрвата и Бошњака ради на руководећим позицијама у Републици Српској“, прича она и каже да јој је тад било кристално јасно да се њен професионални пут просматра кроз националну припадност, односно то што је једна од двије запослене Српкиње у министарству.

Уцјене

Један од догађаја који је, према њеном свједочењу, означио почетак озбиљнијих проблема јесте службени пут у Мостар на који није могла отићи. Каже да је након тога услиједио позив из Министарства да потпише укор.

„Била сам шокирана и питала какав укор када сам на боловању. Рекли су ми да су ми припремили дисциплински поступак и да је то наредио министар Ведран Шкобић. Нисам могла отићи у Мостар због здравствених разлога и то ме је коштало монтираног дисциплинског поступка“, присјећа се.

Каже да ју је министар Шкобић након тога уцјњивао да потпише укор да је крива те да ће онда моћи изабрати сектор, а у супротном да ће joj дати рјешење за Сектор у управи.

„Рекао ми је да потпишем укор и да ћу изгубити у свим споровима против њега јер то су све његови људи који одлучују о мојим жалбама па чак и суд. Рекла сам да никад нећу потписати оно за шта нисам крива и да ћу се борити. И вјерујем у правду, једног дан ће доћи, а потписати нешто за шта нисам крива, нећу. На то ми је дрско рекао: Завршен ми је овај састанак, добитићете рјешења за Сектор управе“, наводи она.

Посебно истиче случај у којем је морала сама да обради документацију од око 800 страница, за шта је, према њеним ријечима, било потребно више људи и неколико мјесеци рада. Међутим, онда је добила рок од само 10 дана. Каже, чак су јој и вријеме одбројавали.

„Добила сам рок од 10 дана што је просто било немогуће јер нисам била укључена од почетка, од саме израде Закона. Тако је по Уредби и било прописано, начин усклађивања да се врши са прописима ЕУ, а они су ми дословно одбројавали не само дане већ и сате када ћу то предати“, рекла је.

"Бјежи одавдје, спашавај се"

Притисци се, како наводи, нису завршили на дисциплинском поступку. Грешке које би код других запослених биле рјешаване усмено или само споменуте, у њеном случају су, каже, евидентиране службеним забиљешкама. Чак су јој примједбе писане и на омотима предмета.

„Рекла сам им да није мјесто да се такве ствари пишу на омоту списа, зна се за шта омотница служи, а једна колегиница каже: „Мени је тако наређено из кабинета министра да теби само тако радим, а онда ме савјетовала, што знају моје колеге јер сам им рекла: „Бјежи одавдје, спашавај се, бјежи“, прича наша саговорница.

Каже да је све то што се дешавало и што јој је речено записала и послала на руке министру Ведрану Шкобићу али једноставно, чак ни то није било довољно да се подузме нешто, да се заштити и да се ситуација промијени.

„Шкобић је на то све рекао: „То ће се истражити, није то тако било“. На крају, ни до данашњих дана, наравно да се то није истражило јер јој је он то наредио. Нисам добила никакав одговор нити су каква истраживања спроведена. Министар Шкобић иначе не воли и веома се плаши тога што ја све стављам на папир. Једном ми је рекао: „Зашто све ово остављате на папир“?, каже.

Годину и по без одговора

С обзиром на то да је поменута радница повом свега поднијела пријаву и Агенцији за превенцију корупције и координацију борбе против корупције (АПИК), а коју су они у мају 2025. године прослиједили Федералном министарству правде како би се наводи провјерили, контактирали смо и Жељка Шкарицу, главног федералног управног инспектора.

Ни након годину и по, радница није добила никакав одговор да ли је покренут инспекцијски надзор нити шта је њиме утврђено.

Шкарицу је наш позив затекао у вожњи те нам је рекао да га зовемо поново и да ће провјерити у којој фази се налази поступак. Међутим, на наше позиве више није одговарао.

Нетрпељивост секретарке и покушаји дискредитације

Као посебно узнемирујуће наводи и поступање секретарке Министарства Мерсихе Удовчић, за коју каже да је од самог доласка у институцију показивала нетрпељивост према њој.

„Од самог мог доласка у Министарство имала је анимозитет према мени, иако нисмо имале додирних тачака у послу. Када је прешла на позицију секретарке, ја сам, да ли намјером или случајношћу, увијек пребацивана у сектор у којем нисам имала надређеног ко би ме упутио у посао. Мерсиха је кроз мејлове често покушавала да ме представи као незналицу, пишући, на примјер, да нисам добро ишчитала материјале, иако сам предмет већ била завршила. Апсурдно. Касније се испоставило управо то да она није била у праву, али су се такви поступци наставили“, тврди саговорница.

Прича да је била организатор једног великог састанка са директорима казнено-поправних завода на којем су присуствовали и страни представници. Касније је за организацију састанка добила похвале од учесника али, како каже, не и од секретарке.

„Говорила је да је састанак био лош и да су људи због мене чупали косу. То је био покушај да се омаловажи мој рад, иако сам састанак одлично организовала, о чему имам и писмену похвалу за изузетну организацију и продуктивност. Када су у питању предмети, чак и када сам ја водитељ предмета, она се уплиће у рад и доводи моје странке у своју канцеларију. Кад год има прилику, на малициозан начин покушава да ме представи у лошем свјетлу и дискредитује мој рад“, рекла је.

Умјесто конкретних упутстава – службене забиљешке и опструкције

Посебно указује и на поступање помоћнице министра и шефице кабинета Ање Коловрат Ротим за коју тврди да јој није пружала потребну подршку, већ јој додатно отежава рад. Каже да јој се Коловрат Ротим неријетко не обраћа и окреће главу када се сретну, те да јој умјесто конкретних упутстава о раду на предметима доставља искључиво службене забиљешке које не указују на конкретне грешке нити јој помажу да их отклони, већ додатно успоравају рад и отежавају поступање по предметима.

„Када прегледа оно што сам завршила, она напише, на примјер, да то треба ускладити са важећим законским прописима и слично. То су забиљешке које не садрже конкретна упутства нити објашњавају шта је тачно погрешно у предмету. Не иде се у правцу отклањања евентуалних грешака и убрзавања поступка. Сектор управе је веома захтјеван и сложен, па би требало водити рачуна о ефикасности рада и излажењу у сусрет странкама, а не о томе да се кроз посао води обрачун са мном“, објашњава саговорница.

Као још један примјер наводи предмете које је, како тврди, самостално водила од почетка до краја, обављала комуникацију са странкама и прикупљала потребну документацију, да би они, након што би их завршила, без њеног знања били пребачени другој запосленој. Каже да се то догодило више пута, због чега су је странке звале и питале зашто не завршава посао, а она га је већ била обавила.

„Странке су ме након тога звале и питале зашто не завршавам предмет, а ја сам га већ довела до краја. Тражила сам да свој лични анимозитет према мени остави по страни и да сарађујемо због посла и ефикасности институције, али ни то није помогло“, наводи она.

Каже и да је од исте помоћнице министра добијала непримјерене и саркастичне одговоре на службене мејлове, као и да није добијала одговор на захтјев за коришћење годишњег одмора који је послала у законском року.

„Што се тиче мојих захтјева за годишњи одмор, Ања Коловрат Ротим се оглушила. Када сам је питала за то јер је то моје законско право, никакав одговор нисам добила, иако сам све поднијела у законском року. Остала сам без икаквог одговора. Чак сам отишла код ње и усмено питала зашто је то тако. Рекла ми је: „Не знам, чекамо министра“. Иначе се то код нас тако не рјешава, код нас људи и када не могу доћи на посао, јаве да им се пише дан годишњег одмора. Ја све то морам законски два-три дана раније најавити, а опет не добијем одговор“, прича.

Наша редакција је овим поводом више пута позвала кабинет помоћнице министра и шефице кабинета као и секретарке али се нико није јављао на телефон.

"Не плашим их се, знам радити свој посао"

Кроз све ове њихове поступке, прича саговорница, „кроз мобинг и дискриминацију коју пролазим, стекла сам утисак да им је крајњи циљ само да ме се ријеше“.

„Ја се једноставно њих не бојим. Са послом немам никакав проблем, само имам проблем са овим људима. Ја сам ту, радим, јер знам да радим свој посао. Све њихове спекулације којима покушавају да представе да ја не знам да радим им не пролазе јер имам толико ријешених предмета које је министар потписао. Без обзира на то шта покушавају да представе кроз те саркастичне и провокативне мејлове, чињенично стање је сасвим другачије”, казала је.