Генсек Владе за Провјерено открива да ли министри морају доставити родни лист

Национална припадност се не доказује искључиво родним листом, јер је то у суштини изјава воље. Она се може доказати и изјавом у матичном уреду, која се истина касније проводи у матичним евиденцијама, рекао је за портал Провјерено генерални секретар Владе Далибор Панић.

Он објашњава да не постоји пропис у којем пише да министар мора донијети родни лист у којем је наведена национална припадност.

„За разлику од чињенице држављанства, чињеница националности се стиче и доказује на много лакши начин. То је перцепција и одражава осјећај човјека. То је питање воље човјека. Доказује се изјавом“, рекао је Панић.

Подсјећамо, у јавности се појавила информација да новоизабрани министар породице, омладине и спорта Ирена Игњатовић у родном листу није навела националну припадност и да то доводи у питање уставност Владе.

Она је у реаговању навела да је дијете из мјешовитог брака и да се и на претходним изборима изјаснила као припадник бошњачког народа.

Од Петрича до Минића: Министри, квоте и националност по потреби

И саговорници портала Провјерено који су раније били у Влади Републике Српске кажу да је за доказивање националне припадност била довољна само изјава коју су дали ЦИК БиХ.

Када је ријеч о новоизабраној Влади, објашњава да је избор још у току и да ће поступак бити окончан тек када одлука о њеном избору буде објављена у Службеном гласнику Републике Српске те прође рок прописан истом одлуком.

„Дакле, одлуку сада мора усвојити Вијеће народа Републике Српске, а након што се одлука објави у Службеном гласнику РС, сви министри се јављају у матична министарства гдје доносе своју персоналну документацију. У том моменту ће Влада приступити провјери“, објашњава Панић.

На конкретно питање да ли своју националност министри морају доказати родним листом, Панић понавља да се она не доказује само тим документом.

"Дакле, министар не мора донијети родни лист, јер је националност изјава воље и може доставити и други документ који то доказује“, истиче он.

На крају додаје да је Република Српска, за разлику од Федерације БиХ, увијек поштовала принципе националне заступљености, а коју предвиђа члан 92. Устава Републике Српске.

„И не само у погледу заступљености у Влади, него и на оних шест кључних функција предвиђених чланом 69. Устава Републике Српске", закључио је Панић.