Колико ће ФБиХ коштати бијег од руских енергената

ФБиХ се креће ка сценарију у којем би могла потпуно предати контролу над својим гасним сектором америчким компанијама. То би значило не само одрицање од јефтиног руског гаса и повећање трошкова снабдијевања за домаћинства и индустрију, већ и губитак стратешког утицаја на енергетску инфраструктуру.

Пројекат изградње гасовода "Јужна интерконекција", који би повезао гасне мреже ФБиХ са ЛНГ терминалом на Крку, годинама је био блокиран због неспоразума о сједишту компаније која би управљала системом. Бошњаци и Хрвати нису могли постићи договор о томе гдје би сједиште било, што је довело до година блокаде и готово потпуне стагнације пројекта.

Све се, међутим, промијенило када је америчка страна одлучила да покрене процес са мртве тачке. У први план избила је компанија ААФС инфраструктуре енд енерџи ЛЛЦ, регистрована у новембру прошле године у Вајомингу. Само дан након оснивања, компанија је упутила писмо намјере Влади ФБиХ, исказујући интерес за реализацију овог пројекта. У Сарајеву су се недавно појавили и представници ове компаније Јесеј Бинал, адвокат Доналда Трампа, и Џо Флин, брат бившег савјетника за националну безбједност Мајкла Флина. Ниједан од њих до сада није имао искуства у енергетици или инфраструктурним пројектима. Бинал је у изјавама западним медијима навео да ААФС још није добио уговор и да су састанци у Сарајеву имали истраживачки карактер. Ипак, нагласио је потенцијал пројекта за јачање енергетске сигурности и улогу америчког приватног капитала у његовом развоју. Поред њих у Сарајеву су током прошле седмице боравили и представници америчке компаније Бехтел, која испитује услове могућег ангажмана у гасном пројекту, чија се вриједност тренутно процјењује на око 200 милиона долара.

Према незваничним информацијама, у оба случаја у оптицају је модел који би омогућио потпуну америчку контролу над пројектом - концесија и управљање системом били би у америчким рукама на 30 година. У преводу то значи - без БХ гаса. Концесија је америчка, инвеститор је амерички, али и оператер система дистрибуција и снабдијевање гасом, а на шта је недавно указао и предсједник ХДЗ-а 1990 Илија Цвитановић.

Према ријечима експерта за гас Војислава Вулетића није ни чудно што је читав овај пројекат обавијен великим велом тајне, што само по себи указује да се на један нетранспарентан начин покушава реализовати овај стратешки пројекат, с којим се наводно жели окончати досадашња зависност од руског гаса . Како каже, није неуобичајено да се за овакве и сличне пројекте јављају тек отворене компаније, поготово ако се ради о оним у нестабилним политичким и економским подручјима, али јесте када се као представници појаве "активни" политичари, као својеврсни лобисти.

- Оно што чуди јесте што на званичном сајту ААФС-а нема података ко стоји иза те компаније, чији капитал, али и ко је стварни власник. Постоји могућност да уколико они добију посао, препусте неком другом, уз одређену "накнаду". Ипак, оно што је најпроблематичније јесте што су власти ФБиХ изгледа спремне да се одрекну суверенитета над својим гасним сектором и при томе ће то све скупо платити, јер ће постати зависни од увоза америчког течног гаса који је два, до три пута скупљи о руског. То је прва ствар. Друга, снабдијевање течним гасим је непредвидиво и нестабилно и тренутно нема довољно капацитета који би задовољили потребе Европе, па самим тим и ФБиХ. Руски гас је једноставно једини који може да покрије све потребе. И тако ће сигурно бити и у наредних десет година – каже Вулетић за "Глас Српске".

А колики би тај рачун могао износити? Према грубим процјенама тај цех, рачунајући свих 30 година, могао би износити између 1,5 и три милијарде америчких долара. "Јужна интерконекција", стога, како сматра Вулетић, није само инфраструктурни пројекат – већ прије свега инструмент геополитичке стратегије, али и интереса америчког капитала. Како је истакао, из свега наведеног се може јасно видјети да геополитички интереси надмашују економске, а што ће на крају на својој кожи највише осјетити сами грађани и привреда.

ЗАМИШЉЕНА ТРАСА

Према замишљеном плану, траса гасовода "Јужна интерконекција" ишла би од Загвозда преко Имотског до Посушја и даље у два смјера - први према Мостару и други према Травнику преко Томиславграда, Купреса и Бугојна. При томе, Хрватска мора изградити дио гасовода од Дугопоља код Сплита до Загвозда код Макарске. Код Травника би се он спојио на постојећи систем према Зеници и Сарајеву.