Аларм из Брисела: Босна и Херцеговина пред губитком стотина милиона евра!

БиХ још није добила ни евро из европског Плана раста за западни Балкан, а уколико домаће институције до 31. децембра ове године не спроведу 50 реформских корака и о томе не доставе извјештај до половине јануара, остаће без додатних 373,9 милиона евра.

Поручили су то из Од‌јељења за комуникације Делегације Европске уније и Канцеларије специјалног представника ЕУ у БиХ подсјетивши да домаће институције и даље имају право на износ од 976,6 милиона евра у оквиру Инструмента за реформе и раст за западни Балкан, под условом да успјешно спроведу реформе.

Овај износ утврђен је након што је у јулу прошле године пакет за БиХ већ умањен за 108 милиона евра, што одговара износу од десет одсто првобитно додијељених средстава (1,085 милијарди евра).

– Европска комисија до сада није исплатила никаква средства БиХ. Након усвајања Реформске агенде БиХ у новембру 2025. године, било каква исплата, укључујући и предфинансирање, биће могућа тек након што споразуми о зајму и Инструменту буду потписани и ступе на снагу. Надлежне домаће институције до данас још нису потписале ова два споразума – казали су “Гласу” у Од‌јељењу за комуникације ЕУ у БиХ.

Осим тога, за све будуће исплате, као и за потребе извјештавања, БиХ је дужна да именује координатора за Инструмент за реформе и раст, те да успостави потребне структуре за праћење и извјештавање.

Тек након успостављања правног оквира, БиХ ће, наглашавају у Делегацији ЕУ, моћи да затражи додијељена средства, под условом да су реформски кораци успјешно спроведени и да је о томе достављен извјештај.

– Од укупно 113 реформских корака обухваћених Реформском агендом, рок за спровођење њих 50 био је децембар 2025. године, а једногодишњи додатни рок истиче 31. децембра ове године. Због тога се БиХ ускоро суочава са ризиком губитка средстава за ових 50 реформских корака, односно 373,9 милиона евра, уколико не испуни потребне услове и не спроведе реформе до назначеног рока 2026. године, као и ако не поднесе одговарајући извјештај о томе до 15. јануара 2027. године – навели су у Делегацији ЕУ.

У случајевима када се намијењени износи земљама одбијају, јер нису испуниле услове, односно у овом случају БиХ, Европска комисија доноси одлуку о прераспод‌јели тих средстава другим корисницима.

Из Делегације ЕУ у БиХ подсјећају и да се финансирање у оквиру Инструмента за реформе и раст завршава истеком важећег Вишегодишњег финансијског оквира ЕУ, односно крајем 2027. године, те да је ријеч о законски утврђеном року који се не може мијењати, преноси Глас Српске.

Новац који је ЕУ ставила на располагање БиХ путем овог инструмента укључује 280,3 милиона евра бесповратних средстава, док се преостали износ обезбјеђује у облику зајмова под изузетно повољним условима, знатно повољнијим од оних доступних на тржишту или код било којег другог партнера.

– Ова средства донијела би конкретне користи грађанима, попут изградње модерних путева, модернизације енергетске инфраструктуре, унапређења дигиталне повезаности и отварања нових радних мјеста. Мјере из Реформске агенде директно подржавају напредак на европском путу и унапређују квалитет живота у областима као што су дигитализација, пословно окружење, енергетска транзиција, образовање и вјештине те владавина права – поручују из Делегације ЕУ у БиХ.

С обзиром на то да вријеме цури, из Делегације ЕУ позвали су институционалне лидере и домаће политичке актере у БиХ да без одлагања и одлучно предузму потребне кораке и осигурају да БиХ у потпуности искористи могућности које пружа План раста.

Регион не касни

План раста Европске уније за западни Балкан тежак је шест милијарди евра. Од тог износа двије милијарде се односе на бесповратна средства, док су четири милијарде евра повољни кредити. Новац се земљама дод‌јељује и исплаћује у траншама и то искључиво на основу испуњавања договорених реформи. До сада су све земље у окружењу добиле новац из Плана раста за западни Балкан осим БиХ. Тако је Црна Гора до сада из поменутог Плана раста повукла око 89,3 милиона евра, Србија нешто више од 60 милиона евра, Сјеверна Македонија око 142,1 милион евра, док је Албанији одобрено око 212,8 милиона евра.