Европа формирала тим за преговоре са Русијом: Калас остала без функције

Европска унија постигла је договор о заједничком тиму који ће представљати Европу у преговорима о окончању рата у Украјини.

У њему ће бити представници Француске, Њемачке, Италије, Пољске, Велике Британије, институција ЕУ и НАТО, док је, упркос све већем притиску, одбачена идеја о именовању једног специјалног изасланика.

Лидери Европске уније договорили су заједнички тим који ће представљати Европу у актуелним преговорима о окончању рата који Русија води против Украјине.

У тиму ће бити Француска, Њемачка, Италија, Пољска и Велика Британија, а поред њих учествоваће и представници Европског савјета, Европске комисије и НАТО.

Велика Британија није чланица Европске уније, али припада групи Е3.

Одлука је донесена у петак на неформалном самиту у Даблину, у Ирској, гд‌је је главна тема разговора била могућност именовања специјалног изасланика.

Украјина, Сједињене Америчке Државе, па чак и Русија, претходно су позвале ЕУ да именује једног представника.

Уочи састанка, италијанска премијерка Ђорђа Мелони критиковала је “неусклађеност” гласова у мировном процесу и заложила се за именовање јединственог европског изасланика.

Ипак, лидери ЕУ одлучили су да прошире постојећу преговарачку групу, којој су придружили Италију и Пољску, јавља Euronews.

Варшава је раније оштро упозорила да западноевропске земље не би требало да доносе одлуке у име источноевропских држава.

“У потпуности смо укључени у подршку актуелном процесу и надамо се да ће он донијети конкретне резултате”, изјавио је предсједник Европског савјета Антонио Кошта.

Он је додао да су лидери постигли договор да европски тим у преговорима о миру у Украјини чине институције Европске уније и пет земаља из Коалиције вољних (Е5).

Калас остала без жељене функције

Оваква одлука значи да шефица европске дипломатије Каја Калас неће добити функцију специјалног изасланика коју је јавно прижељкивала, док се дипломатски процес све више одвија без њеног директног учешћа.

Калас је у петак ујутру снажно заговарала своју кандидатуру, истичући да представљање Европске уније у спољној политици спада у њена овлашћења.

“У јуну 2024. године лидери су донијели одлуку о томе ко представља ЕУ када је ријеч о безбједности и спољној политици. Тада је договорено да ће се током ових пет година водити преговори са Русима”, рекла је Калас.

Она је додала да лидери, уколико желе да промијене тај договор, на то имају право, али да би, према њеном мишљењу, пажњу требало усмјерити на суштину преговора.

Калас је признала и да “Руси не желе њу”, због њених, како је навела, “чврстих ставова”.

На питање о њеним изјавама, предсједник Европског савјета Антонио Кошта практично је одбацио њено тумачење, позивајући се на одредбе европских уговора.

“Уговори су веома јасни. Предсједник Европског савјета представља Европски савјет и Европску унију када је ријеч о заједничкој спољној и безбједносној политици на нивоу шефова држава и влада”, рекао је Кошта.

Додао је да предсједница Европске комисије представља Комисију, која споља представља Унију у питањима из надлежности заједнице.

Ипак, досадашњи преговори још нису достигли ниво шефова држава и влада, већ се воде између националних савјетника за безбједност и високих званичника.

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен такође није подржала Калас, упркос томе што она обавља функцију потпредсједнице Комисије, преноси Telegraf.rs.

“Ми одлучујемо о томе ко нас представља, и управо смо данас донијели ту одлуку, као и о начину на који ћемо бити представљени у име 27 суверених држава и институција ЕУ”, поручила је Фон дер Лајен.

Њемачка не жели да се одрекне свог мјеста у преговорима

Договор постигнут у петак углавном је озваничио преговарачки формат који су обликовале Сједињене Америчке Државе, које посредују у разговорима.

Представници групе Е3, институција ЕУ и НАТО учествовали су и у претходним рундама мировних преговора одржаним у Мајамију, Ослу, Бриселу и Абу Дабију.

Италија је учествовала на састанку у Абу Дабију, док се очекује да ће се Пољска придружити наредној рунди преговора.

“Формат Е3 показао се као веома ефикасан. Иначе, ми увијек укључујемо Италију и Пољску”, изјавио је њемачки канцелар Фридрих Мерц у Даблину, јасно стављајући до знања да Берлин није спреман да се одрекне свог мјеста у преговорима у корист једног заједничког изасланика.

“У том смислу, тренутно не видим потребу за институционалном расправом”, додао је Мерц.

Питање је да ли ће Русија пристати на директне разговоре са Европом

Кључно питање сада је да ли ће Русија пристати да директно преговара са европским представницима, с обзиром на то да је више пута одбијала да сједне за исти сто са њима.

Специјални изасланици америчког предсједника Стив Виткоф и Џаред Кушнер отпутовали су у четвртак у Москву како би убиједили руског предсједника Владимира Путина да се укључи у преговоре.

Након састанка, обојица су изјавила да је Москва показала спремност за директне разговоре са европским представницима.

Међутим, Кремљ је умањио значај тих изјава, чиме је додатно унесена неизвјесност у вези са могућношћу одржавања таквог састанка.