Студентска листа предлаже четверодневну радну седмицу без смањења плате

Студентска листа у Србији у програму “Рад и социјална питања” предлаже могућност четверодневне радне седмице од 32 сата без смањења плате, уговор на неодређено након 12 мјесеци рада те веће додатке за ноћни, прековремени и рад нед‌јељом.

У програму се наводи да важеће радно законодавство не штити довољно запослене, нарочито оне који раде изван класичног радног односа, а да се кршење радничких права ријетко кажњава. Листа најављује и одустајање од привлачења инвестиција на рачун јефтине радне снаге.

Четири дана рада као могућност, не обавеза

Четверодневна седмица не би била обавезна. Послодавци који се одлуче на такав модел могли би организовати рад од четири дана и 32 сата, а радници би задржали постојећу плату.

Прековремени рад остао би ограничен на осам сати седмично и 12 сати дневно укупно, што већ прописује Закон о раду, али би сваки прековремени сат морао бити евидентиран и плаћен. Распоред рада радници би добијали најмање седам дана унапријед, а увело би се и право да након радног времена не одговарају на пословне захтјеве.

Уговори на одређено највише годину

Рад на одређено вријеме био би ограничен на 12 мјесеци, с највише четири уговора с истим радником за исти посао. Замјена одсутног радника могла би трајати најдуже 36 мјесеци. Раднику којем уговор истиче док је на боловању, уговор би се продужавао до повратка на посао.

Споразумни раскид уговора потписан под присилом био би ништаван, а након проглашења технолошког вишка послодавац шест мјесеци не би смио запослити другог радника на исто мјесто, преноси Klix.

Топли оброк, регрес и додаци

Топли оброк износио би најмање 10 одсто просјечне плате код послодавца, али не мање од 20 одсто минималне плате, а регрес најмање једну просјечну плату код послодавца.

Предложени додаци на основицу су најмање 150 одсто за рад на празник, 110 одсто за рад нед‌јељом, по 50 одсто за ноћни и прековремени рад, 30 одсто за смјенски и 26 одсто за теренски рад. Минули рад износио би најмање 0,5 одсто за сваку годину стажа, без обзира код којег је послодавца остварен.

Боловање би у првих 30 дана било плаћено најмање 75 одсто просјека, а послодавци би у огласима морали објављивати распон плате.

Родитељи, штрајк и пензије

Право на породиљско имала би свака жена која је радила прије трудноће, без обзира на врсту уговора, а очеви би добили три мјесеца одсуства након рођења д‌јетета. Најава штрајка скратила би се на два дана, а праг репрезентативности синдиката спустио би се на пет посто.

Пензије би се усклађивале два пута годишње, а за грађане старије од 65 година без довољно стажа увела би се социјална пензија. Пенали за пријевремену пензију били би укинути након 65. године за оне с најмање 42 године ефективног стажа.

Све наведено засад је приједлог Студентске листе, а за примјену би биле потребне измјене закона.