Ко би могао сјести у министарску фотељу у новој влади Србије: Кандидаткиња Студентске листе открила детаље

Ко би могао сјести у министарску фотељу у новој влади Србије: Кандидаткиња Студентске листе открила детаље

Ана Мирковић, психолошкиња и 159. кандидаткиња на Студентској листи, једна је од могућих министарки у новој Влади Србије, пише „Берлинер цајтунг“.

Она је за њемачки лист, између осталог, поручила да, када је ријеч о начину доношења одлука, „никада не би гласала против сопственог интегритета“, али да ће „најјачи коректив“ свим кандидатима Студентске листе на државним функцијама бити пленуми.

Како је рекла, држава не може и не смије да буде вођена анархично.

– Структура активистичког покрета не може једноставно да се пренесе на државни апарат, јер су држави потребне „јасне линије одговорности, процедуре, темпо и оперативна ефикасност“. Оно што би покрет желио да пренесе у институције јесте прије свега „нови модел политичке културе“ – навела је Мирковић за „Берлинер цајтунг“.

Додала је да хоризонталност покрета у пракси значи „институционалну транспарентност, отвореност за јавне дебате и сталне консултације са стручњацима и грађанима приликом доношења централних закона“.

„Пленуми би остали наш најјачи коректив, савјетодавни глас и морални компас“

Када је ријеч о потезима Студентске листе, Мирковић је изјавила да ће „посљедњу ријеч имати представници изабрани у парламенту јер они носе правну и политичку одговорност за цјелокупно д‌јеловање и морају да одговарају за њега“.

– Али пленуми и грађанске скупштине остали би, како наглашава, „наш најјачи коректив, савјетодавни глас и морални компас, који би нас подсјећао због чега смо изабрани – открила је Мирковић за њемачки лист.

Како је рекла, у случају да се не слаже са одлуком пленума, никада не би д‌јеловала против сопственог интегритета.

– Управо за то смо се и борили – поручила је Мирковић.

„Студентски покрет не жели да понавља бирократске експерименте прошлости“

Нагласила је и разлику између Студентског покрета и досадашњих политичких странака на власти.

– Данашњи студентски покрет не жели да понавља „бирократске експерименте прошлости – већ да успостави модерну партиципативну демократију. Зато тачно одређује одговорности, ко под којим условима доноси одлуку, ко управља буџетом и преко којих политичких и правних механизама контроле грађани треба да надгледају управу: дигиталним алатима, локалним скупштинама и слободним медијима – казала је Мирковић.

„Хијерархија је неопходна, али хијерархија заснована на стручности“

Додала је да је потпуно свјесна да „хоризонтално организоване групе без јасне структуре дугорочно могу да западну у парализу одлучивања“ и да „створе скривене, неформалне центре моћи који не сносе никакву јавну одговорност“.

– Тога смо потпуно свјесни и не гајимо никакве илузије. Хијерархија је неопходна, али хијерархија заснована на стручности и функционалној одговорности, а не на слијепој послушности и култу личности – каже проф. Ана Мирковић.

Ко је Ана Мирковић?

Ана Мирковић је професорка на Факултету организационих студија Едука, гд‌је предаје предмете Креативност и психологија, Психологија маркетинга, Живот у дигитално доба и Политичка психологија.

– Завршила је мастер студије психологије на Универзитету у Београду. Докторирала је на Универзитету за мир Уједињених нација, на Катедри за стратешки менаџмент. Суоснивачица је Института за дигиталне комуникације, на којем студентима предаје Стратегију и планирање и комуникацију. Креаторка је ТВ серијала „Породична мрежа“ у оквиру школско-образовне редакције РТС-а, на емисији је радила као водитељка и ауторка – стоји на званичном сајту Студентске листе.

„Развила сам способност да по физиономији лица могу да закључим да ли је неко СНС-овац“

Иначе, Мирковић је скренула пажњу на себе скандалозном изјавом на мрежи X, којом је етикетирала чланове СНС-а.

– Развила сам способност да по физиономији лица могу да закључим да ли је неко СНС-овац. Искључен тон на телевизији, бацим поглед и знам да ли је њихов – написала је Мирковић на мрежи X у марту 2020. године.

Потом је прецизирала на шта мисли.

– Све некако, облик главе, позиција очију, руменило, висина/низина чела, све – закључила је Мирковић.

Ова изјава наишла је на бурне реакције представника тадашње власти, пише Блиц.