Послије Појаса Пресвете Богородице у Србију стиже нова велика светиња

Дио Часног крста Господњег, који је према црквеном предању Свети кнез Лазар даровао манастиру Ватопеду, биће привремено пренесен у Србију. Тачан датум доласка и распоред поклоњења вјерника још нису објављени.

Вијест о доласку велике хришћанске светиње најавили су патријарх српски Порфирије и архимандрит Јефрем, игуман светогорског манастира Ватопеда.

Ријеч је о реликвији која садржи честицу Часног дрвета, крста на којем је, према хришћанском предању, разапет Исус Христос. Она ће из Ватопеда бити пренесена у Београд, али Српска православна црква још није саопштила када ће стићи, гдје ће бити изложена и у којим терминима ће вјерници моћи да јој се поклоне.

Светиња коју је Ватопеду даровао кнез Лазар

Према вјековном предању манастира Ватопеда, дио Часног крста манастиру је даровао Свети кнез Лазар. Ријеч је о једном од већих сачуваних дијелова Часног дрвета, обликованом као патријаршијски крст са двије хоризонталне пречке.

Крст је обложен сребром и богато украшен бисерима, природним кристалима и сребрним орнаментима. Чува се у посебно израђеном реликвијару, на чијим су сребрним вратницама угравирани ликови светитеља и њихова имена исписана на српском језику.

Иако повеља која би непосредно пратила дар кнеза Лазара није сачувана, сјећање на његов прилог опстало је у светогорској традицији. Натписи на реликвијару повезују га и са српским властелинима Стефаном и Лазаром Мусићем, њиховом мајком, монахињом Теодосијом, некадашњом Драганом, сестром кнеза Лазара, као и са митрополитом топличким Јованом.

Реликвијар је највјероватније првобитно био намијењен манастиру Нова Павлица, у којем је монахиња Теодосија сахрањена. Претпоставља се да је у Ватопед доспио током 15. вијека, али тачне околности његовог преношења на Свету Гору нису познате.

Легенда о чуду којим је препознат Христов крст

За само откриће Часног крста везано је једно од најпознатијих хришћанских предања. Према њему, света царица Јелена, мајка цара Константина Великог, отпутовала је у Јерусалим око 325. године, трагајући за крстом на којем је разапет Исус Христос.

На Голготи су пронађена три крста, јер су уз Христа била разапета и двојица разбојника. Нико, међутим, није могао да утврди који је од њих припадао Исусу.

Једна верзија предања говори да је јерусалимски патријарх Макарије наредио да тешко болесна жена дотакне сваки од пронађених крстова. Када је дотакла трећи, оздравила је, па је тако препознато Часно дрво.

Према другој верзији, тим путем пролазила је погребна поворка. Тијело преминулог човјека положено је редом на сва три крста, а када је дотакло Христов крст, човјек је оживио. Царица Јелена и патријарх Макарије тада су подигли крст како би га окупљени народ видио, док су вјерници узвикивали: „Господе, помилуј“.

У знак сјећања на проналазак и уздизање крста, Црква обиљежава Крстовдан, један од најзначајнијих празника посвећених Часном крсту.

Шта вјерници очекују од поклоњења реликвији?

Часни крст се у хришћанству поштује као симбол Христовог страдања, али и Васкрсења, спасења и побједе живота над смрћу. Зато се не посматра само као успомена на Голготу, већ као један од најважнијих симбола хришћанске вјере.

Вјерници се пред честицама Часног крста моле за здравље, духовну снагу, опроштај, помирење и помоћ у тешким животним тренуцима. Са овом светињом вијековима су повезивана свједочанства о утјехи, исцјељењима и избављењу из невоља.

Ипак, у црквеном учењу реликвија се не сматра амајлијом нити предметом који дјелује сам по себи. Поклоњење крсту израз је вјере у Христа и сјећања на његову жртву. Вјерници се обично прекрсте, поклоне и цјеливају реликвију, изговарајући личну молитву.

У народу се вјеровало да сусрет са Часним крстом треба да буде праћен помирењем и одрицањем од свађе. Сматрало се да онај ко прилази светињи треба да то учини мирног срца, без љутње и лоших намјера према другима.

Крст који је прошао кроз вијекове искушења

Часни крст је, према предању, послије проналаска био подијељен. Један дио однесен је у Цариград, док је други остао у Јерусалиму.

Када су Персијанци 614. године освојили Јерусалим, однијели су и Часни крст. Византијски цар Ираклије повратио га је неколико година касније и свечано вратио у Јерусалим. Тај догађај додатно је учврстио поштовање крста као симбола побједе вјере и живота над страдањем.

Честице Часног дрвета затим су вијековима дариване најважнијим хришћанским храмовима и владарским породицама. Због тога се данас дијелови ове светиње чувају у различитим крајевима православног и католичког свијета.

Послије Богородичиног појаса стиже и Часни крст

Најава доласка услиједила је након недавног боравка Појаса Пресвете Богородице у Београду, такође светиње која се чува у манастиру Ватопеду.

Двије реликвије повезује и име кнеза Лазара, јер их ватопедско предање наводи међу његовим драгоцјеним даровима овом светогорском манастиру.

Поштовање честица Часног крста у Србији много је старије од времена кнеза Лазара. Захваљујући Светом Сави, дијелови Часног дрвета чувани су у најважнијим српским светињама, међу којима су Хиландар, Студеница и Жича.

Вјерници који желе да се поклоне реликвији требало би да сачекају званично саопштење Српске православне цркве са тачним датумом, мјестом и распоредом. Ти подаци у овом тренутку још нису објављени, наводи Курир.