Ко је Илијана Јотова, прва жена на челу бугарске државе

Илијана Јотова побиједила је у другом кругу предсједничких избора у Бугарској, освојивши 57,58 одсто гласова, показују готово коначни резултати Централне изборне комисије након обраде 99,95 одсто бирачких записника.

Тиме је постала прва жена у историји Бугарске која је непосредно изабрана за предсједницу државе. Њен противкандидат Андреј Гуров освојио је 39,47 одсто гласова и прихватио пораз након објављивања резултата.

Ко је Илијана Јотова

Јотова је побиједила на изборима одржаним 1. новембра, чиме је обезбиједила петогодишњи предсједнички мандат.

Илијана Јотова рођена је 24. октобра 1964. године, према подацима са званичне интернет странице Предсједништва Бугарске.

Завршила је Девету француску језичку гимназију „Алфонс де Ламартин“, а потом и студије бугарске филологије на Универзитету „Свети Климент Охридски“ у Софији.

Усавршавала се на Француској националној школи за администрацију (ЕНА) и у Центру за европске студије у Стразбуру.

Од новинарства до политике

Од 1990. до 1997. године радила је на Бугарској националној телевизији (БНТ), гдје је обављала послове новинара, уредника и водитеља. Била је и директорка Дирекције за вијести и актуелности.

У политику је ушла 1997. године, када је постала шефица прес-службе Бугарске социјалистичке партије (БСП).

Од 1997. до 2007. године била је шефица прес-центра Националног савјета БСП-а. Чланица Националног савјета те странке била је од 2000. до 2016. године.

У јануару 2006. године изабрана је за замјеницу предсједника Градског савјета БСП-а у Софији, на којој је функцији остала до 2012. године. Исте године постала је чланица Извршног бироа Националног савјета странке, гдје је остала до 2016. године.

Јотова је била посланица 40. сазива Народне скупштине Бугарске од 2005. до 2007. године.

Током тог периода обављала је и функцију предсједнице бугарске делегације у Парламентарној скупштини Франкофоније, као и потпредсједнице парламентарне делегације у Парламентарној скупштини Савјета Европе.

Три мандата у Европском парламенту

Од јуна 2007. године била је посланица Европског парламента, гдје је припадала посланичкој групи Прогресивног савеза социјалиста и демократа.

Током првог мандата била је чланица Одбора за унутрашње тржиште и заштиту потрошача, као и Одбора за грађанске слободе, правосуђе и унутрашње послове.

У другом мандату, од 2009. до 2014. године, обављала је функцију потпредсједнице Одбора за борбу против организованог криминала, корупције и прања новца, као и потпредсједнице Делегације за парламентарну сарадњу ЕУ и Молдавије.

Била је чланица више других одбора и делегација, укључујући тијела надлежна за рибарство и представке. Јотова је ауторка првог извјештаја Европског парламента о Црном мору и рибарству у том подручју.

Током трећег мандата, од 2014. до 2017. године, била је потпредсједница Одбора за грађанске слободе, правосуђе и унутрашње послове, као и чланица неколико других парламентарних тијела.

Такође је обављала функцију потпредсједнице делегације Европског парламента у Парламентарном одбору за стабилизацију и придруживање ЕУ и Црне Горе, а учествовала је и у раду Парламентарне скупштине Уније за Медитеран.

Међу главним темама којима се бавила током рада у Европском парламенту били су борба против тероризма, заштита личних података, мигрантска криза и залагање за пријем Бугарске у Шенгенски простор.

Ауторка је извјештаја и приједлога европских прописа који су се односили на рјешавање мигрантске кризе. У Одбору за регионални развој израдила је и први извјештај Европског парламента о кохезионој политици у планинским регионима.

Од потпредсједнице до предсједнице Бугарске

Шира јавност у Бугарској упознала ју је и кроз сарадњу са Руменом Радевом, са којим је 2016. године изабрана за потпредсједницу државе. На тој функцији остала је и након поновног избора 2021. године, преноси БТА.

У оквиру овлашћења која јој је повјерио тадашњи предсједник Радев, бавила се питањима држављанства, помиловања и пружања азила.

Имала је надлежности у поступцима додјеле и одузимања бугарског држављанства, као и именовања и разрјешења појединих државних службеника.

Током мандата често је посјећивала бугарске заједнице у иностранству, међу којима су и оне у Србији, Сјеверној Македонији, Албанији, Молдавији и Украјини.

Посебно је подржавала рад недјељних школа у којима дјеца бугарског поријекла уче језик, историју и културу своје матичне земље.

Након оставке Румена Радева у јануару 2026. године, Јотова је, у складу са бугарским Уставом, преузела дужност предсједнице и тако постала прва жена на челу бугарске државе.

Ставови о спољној политици и рату у Украјини

Њена политичка увјерења и ставови о међународним односима привлачили су пажњу јавности, посебно када је ријеч о рату у Украјини.

Јотова се залагала за дипломатско рјешење сукоба и преговоре, а противила се даљем слању војне помоћи Кијеву. Сматра да се сукоб не може окончати војним путем и подржава преговоре с циљем постизања мира.

Током предсједничке кампање истицала је да Бугарска треба самостално да доноси одлуке о својој спољној политици, уз очување европске оријентације земље.

Посебно је наглашавала значај ћирилице као дијела бугарског културног насљеђа.

Када је ријеч о односима са Сјеверном Македонијом, заузимала је чврст став да Бугарска не треба да одустане од својих позиција у вези са историјским и идентитетским питањима.

Илијана Јотова је удата и има једног сина. Говори француски, а служи се и руским и енглеским језиком.