Оптужбе из Хрватског сабора против Удружења „Јадовно 1941“ дио антисрпског наратива

Оптужбе изречене у Хрватском сабору да је Удружење "Јадовно 1941" специјална терористичка организација која осваја хрватску територију постављањем дрвених православних крстова на српским стратиштима су несхватљиве и дио општег наратива који је присутан у Хрватској против српског народа, рекао је Срни предсједник београдског Удружења Момчило Мирић.
Он је указао да је објава "Јадовна" о обнови дрвеног крста изнад увале Малин на Пагу, осим саборских иступа, пропраћена са десетинама хиљада негативних коментара и пријетњи на друштвеним мрежама, што јасно говори да се данашња Хрватска није суочила са својом прошлошћу.

"Они су сви до једног унисони, а оно што их карактерише је и отворена пријетња и убиством и клањем и бацањем у море у том коментарима, што је на таласу општег наратива у држави Хрватској против српског народа", рекао је Мирић.

Он је нагласио да се "Јадовно 1941" бави културом сјећања како жртве не би биле избрисане из памћења и тиме поновно убијене.

"Не можемо допустити да се то деси и то је фокус оног чиме се бавимо. Неки од крстова 10 година стоје на местима страдања Срба у НДХ и изложени су пропадању услед сурове климе. Освежили смо их и ошмирглали, излакирали са циљем да они опстану", навео је Мирић.

Он је поручио да хрватски посланици треба да знају да то нису објекти у катастарском смислу, већ један монтажно-демонтажни објекат постављен искључиво да страдали не буду заборављени.

Најмлађи корисник "Плавог телефона" седмогодишњак, најстарији имао 94 године

"Памћење је оно што нам је неопходно, да наше жртве буду са нама, да се врши служба око тих крстова и да на сваки начин гледамо да их отргнемо од заборава", рекао је Мирић.

Нагласио је да је Удружење сва ходочашћа ка српским стратиштима и свако постављање крстова званично пријављивало, за то добило одобрење и пратњу хрватске полиције, а да у Хрватском сабору одједном то не знају.

"Оптужени смо да смо својевољно и на своју руку и без икакве контроле и надзора то чинили. То је нетачно", рекао је Мирић.

Он је навео да су саборски заступници у својим иступима довели у питање стручност Удружења "Јадовно" и изнијели нетачне тврдње да оно није подржано од историчара.

Указао је да је загребачки Институт друштвених наука "Иво Пилар" у свом Зборнику радова "Слана и Метајна. Логори на Пагу и култура сјећања" на више од 70 мјеста поменуо Удружење "Јадовно 1941" као извор података које су користили у својим научним радовима.

Говорећи о кривичној пријави која је поднесена против Удружења због објаве на друштвеним мрежама о обнови крстова, Мирић је рекао да треба видјети како ће се даље одвијати ствари, те да очекује да сви, укључујући и посланике у Сабору, буду обавијештени да је све чињено легално.

"Надамо се да ће доћи до неког ретерирања и до неког, да кажем ублажавања. Оно што би било идеално је да се све то пусти да прође, па да будемо разумнији и рационалнији и да ми наставимо своја активности. Да неме те зле крви за који нема ниједан једини разлог. Ми смо искључиво посвећени памћењу наших жртава", рекао је Мирић.

Он је подсјетио да је, према истраживању Ђуре Затезала, у комплексу логора Јадовно- Госпић-Паг убијено не мање од 38.000 Срба и око 2.000 Јевреја.

"Број оних који су убијени у тренутку затварања логора изнад увале Малин, где смо недавно обновили крст и то објавили на друштвеним мрежама је 791. Од тога 91 дете, 293 жене и 407 мушкараца. Италијани, који су реокупирали ту зону, ексхумирали су плитко покопане жртве и детаљно описали како су мучени. Све је документовано и неупитно", рекао је Мирић.

Посланик "Домовинског покрета" Предраг Мишић недавно је у Хрватском сабору проблематизовао постављање крстова на простору бившег система логора НДХ Јадовно-Госпић-Паг и довео у питање мотиве Удружења "Јадовно 1941".

"Домовински покрет" је потом поднио пријаву задарској полицији и комуналном редарству града Новаље и затражио да надлежне институције испитају околности постављања обиљежја.

Градоначелник Новаље и посланик у Сабору Иван Дабо тврди да је обновљени православни крст изнад увале Малин постављен без сагласности градских власти и најавио правне кораке ради његовог уклањања.