Најмлађи корисник "Плавог телефона" седмогодишњак, најстарији имао 94 године

Око 12.500 позива остало је без одговора јер су упућени ван радног времена савјетодавне линије. Из Удружења „Нова генерација“ упозоравају да је потребно продужити доступност Плавог телефона, док стручњаци поручују да је најважније да родитељи чују и озбиљно схвате проблеме своје д‌јеце.

Плави телефон је од 2013. године примио готово 90.000 позива д‌јеце, младих и одраслих из Републике Српске и других дијелова Босне и Херцеговине. Међу најчешћим разлозима обраћања су проблеми с менталним здрављем, анксиозност, депресија, усамљеност, самоповређивање, суицидалне мисли и различити облици насиља, а подаци показују и да значајан број оних којима је потребна помоћ не успијева да ступи у контакт са савјетницима.

На представљању анализе рада Плавог телефона за првих 12 година постојања, директор Удружења „Нова генерација“ Саша Рисојевић упозорио је на око 12.500 пропуштених позива, који се углавном биљеже након завршетка радног времена линије, у 17 часова, као и током викенда и празника.

„Анализа показује да се пропуштени позиви најчешће дешавају након 17 часова, па све до 22 часа. То говори да морамо продужити радно вријеме, минимално до 22 часа, а идеално би било да успијемо да га продужимо до поноћи“, рекао је Рисојевић.

Додао је да би било важно обезбиједити доступност Плавог телефона и викендом и током празника, када се мијења динамика породичних односа, а проблеми и насиље могу постати израженији.

Према представљеним подацима, анализа обухвата око 77.000 позива из првих 12 година рада, док је укупан број позива од оснивања линије достигао готово 90.000.

Најчешћи разлози због којих нам се одбраћају дјеца и млади су промјене менталног здравља и то осјећања анксиозности, депресије, усамљености, самопроврјеђивање и суицидалне мисли. Поред тога, дјеца и млади данас с нама дијеле и да често доживљавају различите проблеме у вршњачким односима, породичним, пријатељским односима. Такође и различите облике облике насиља, најчешће емоционално насиље, вршњачко насиље и насиље на интернету које је током посљедњих година у порасту.

Рекла је Бобана Липовац, савјетница на Плавом телефону истакавши да разговори на Плавом телефону имају циљ да пруже помоћ подршке особикоја се обратила, те да изгради повјерење између савјетника и дјетета које се јавило. Временски, како је рекла, разговори трају раличито од десетак минута, па чак и до шест сати.

"Усмјерени смо да дјецу подучомо да боље разумију своја осјећања и шта би било набоље да се уради у специфичној ситуацији у којој се дијете нашло. Када запримимо информацију да постоји животна опасност, односно одређени суицидални планови, контакирамо одговарајуће институције. Имамо одличну сарадњу са МУП РС", рекла је савјетница Плавог телефона.

Липовац је нагласила да је за родитеље наважније да чују своје дијете како би били у могућности да му помогну.

"Не постоје мали и небитни проблеми. Све оно с чиме се дјеца сусрећу је подједнако важно. Од реакције родитеља и зависи да ли ће дијете добити подршку. Ако дијете не стекне осјећај да има подршку од родитеља оно ће је потражити на другом мјесту", објаснила је Липовац.

Плави телефон најчешће позивају дјеца узраста од 13 до 15 година, те особе преко 30 година а то су углавном родитељи који имају потешкоће, будући да нема савјетодавних установа.

"Најмлађи корисник Плавог телефона имао је седам година, а најстарији 94 године. Отворени смо за дјецу до 30 година и родитеље, те одрасле особе које се сусрећу с насиљем и имају суицидалне мисли с којима издвојима тридесетак минута разговора како бисмо даље утврдили гдје да упутимо особу за помоћ и подршку", истакла је она.