Ко је Дејан Шошкић, могући премијер Србије: Вучићев стари противник

Дејан Шошкић, бивши гувернер Народне банке Србије и професор Економског факултета у Београду, помиње се као један од могућих нових премијера Србије након побједе Студентске листе на парламентарним изборима.

Његово име нашло се у центру пажње послије избора одржаних 25. октобра, на којима је Студентска листа однијела побједу над политичким блоком Александра Вучића.

Шошкић је током кампање био на 27. мјесту Студентске листе, а након затварања биралишта обратио се јавности у име листе, захвалио бирачима и позвао грађане да побједу прославе мирно.

Занимљиво је да га је управо Вучић током предизборне кампање представљао као скривеног кандидата студената за премијера, док је Шошкић такве тврдње одбацивао.

"Ја сам само кандидат за народног посланика", поручио је тада.

Од студента генерације до гувернера

Дејан Шошкић рођен је 15. марта 1967. године у Београду.

Дипломирао је 1989. на Економском факултету Универзитета у Београду, када је проглашен за студента генерације. Магистрирао је 1993, а докторирао 1999. године из области финансија.

Професионалну каријеру градио је на Економском факултету, гд‌је је данас редовни професор. Бави се финансијским тржиштима, банкарством, хартијама од вриједности и економском анализом.

Био је Фулбрајтов стипендиста, усавршавао се у Сједињеним Америчким Државама и предавао на више универзитета, укључујући Беркли.

Прије него што је постао гувернер, радио је као савјетник за финансијска тржишта у Народној банци Југославије, а потом био члан и предсједник Савјета Народне банке Србије.

За гувернера НБС изабран је 28. јула 2010. године, на приједлог тадашњег предсједника Србије Бориса Тадића.

Зашто је поднио оставку 2012. године?

На челу Народне банке Србије задржао се нешто више од двије године.

У августу 2012, након промјене власти и доласка Српске напредне странке, поднио је оставку због најављених измјена Закона о Народној банци Србије.

Сматрао је да се тим измјенама угрожава независност централне банке од извршне власти, што је оцјењивао као одступање од међународних стандарда.

На мјесту гувернера наслиједила га је Јоргованка Табаковић, функционер СНС-а.

Одлазак из НБС био је почетак дугог периода јавних неслагања између Шошкића и Вучића, нарочито око економских резултата Србије, државног задуживања и управљања јавним новцем.

Вучић је током посљедње изборне кампање поново отворио питање Шошкићевог мандата, оптужујући га за лоше управљање динаром.

Шошкић је, с друге стране, критиковао економске резултате власти, тврдећи да раст јавног дуга није праћен одговарајућим привредним напретком.

Отац му је био на челу Црне Горе

Мање познат детаљ из Шошкићеве биографије јесте да потиче из породице с дугом академском и политичком традицијом.

Његов отац Бранислав Шошкић био је економиста, универзитетски професор и академик, али и предсједник Предсједништва Социјалистичке Републике Црне Горе од 1985. до 1986. године.

Дејан Шошкић је, међутим, годинама тврдио да нема политичке амбиције.

Када се 2022. године његово име помињало међу могућим опозиционим кандидатима за предсједника Србије, одговорио је да би се већ прикључио некој политичкој странци да је желио да се бави политиком.

То се промијенило његовим уласком на Студентску листу 2026. године, иако ни сада није званично истакао кандидатуру за премијера.

Најавио лустрацију и провјеру поријекла имовине

Шошкић је уочи избора отворено говорио о потезима које би требало да повуче нова власт.

У интервјуу за нед‌јељник "Време" најавио је уклањање компромитованих кадрова, доношење закона о лустрацији и испитивање поријекла имовине.

"Ослобођено тужилаштво и укупан правосудни систем радиће свој посао, а независне стручне комисије бираће најбоље кандидате на места одлучивања у јавном сектору, на јавним конкурсима, потпуно транспарентно", изјавио је Шошкић.

Говорио је и о економским посљедицама промјене власти, одбацујући тврдње да би Србија због политичког преокрета могла да се суочи с финансијским сломом.

"Привреда и даље ради, порези се плаћају, буџет се пуни, а буџетски корисници редовно добијају свој новац, пре свега плате и пензије – како пре, тако и после избора", рекао је.

Истовремено је упозорио на посљедице трошења државног новца за скупе пројекте, међу којима је издвојио EXPO и национални стадион.

"Међутим, банкротство државе може уследити ако се настави систематско расипање новца грађана на прескупе и непродуктивне пројекте упитног квалитета – EXPO, национални стадиони и слично – и на потпуно нетранспарентан начин који даје основа за сумњу у корупцију великих размера", поручио је Шошкић.

Хоће ли Шошкић заиста постати премијер?

Иако се његово име све чешће појављује у медијима, одлука о будућем предсједнику Владе Србије још није донесена.

Студентска листа током кампање није званично представила кандидата за премијера, инсистирајући на колективном карактеру покрета.

Осим Шошкића, међу могућим кандидатима помиње се и Илија Срдановић, кардиолог и професор Медицинског факултета у Новом Саду, који је био носилац Студентске листе.

Предсједника Владе бира Народна скупштина, а претходно је потребно да буде постигнут политички договор о мандатару и саставу будуће владе.