Француска на ивици: Дуг и немири потресају другу економију ЕУ

Француска се суочава са све већим ризиком од финансијске кризе, док се протести због трошкова живота, стања у школству и плата преплићу са буџетским проблемима и неизвјесношћу уочи предсједничких избора наредног прољећа.

Друга највећа привреда Европске уније суочена је са растућим јавним дугом, високим буџетским дефицитом и слабим привредним растом, док инвеститори захтијевају све веће приносе на француске државне обвезнице, наводи Политико у анализи.

Бивши премијер Мишел Барније упозорио је да је земља „на ивици финансијске кризе“ и да власти морају да пошаљу јасан сигнал финансијским тржиштима.

Послије два викенда протеста, у којима су стотине хиљада људи изашле на улице тражећи веће плате наставника, обнову запуштених школа и помоћ због раста трошкова живота, власти су успјеле да спријече понављање размјера нереда и пљачки забиљежених током демонстрација 17. и 18. октобра, али немири додатно повећавају забринутост инвеститора.

Јавни дуг као бомба: Инвеститори траже све већи принос на француске обвезнице

Француски јавни дуг износи око 3,5 билиона евра, а влада се суочава са тешкоћама у смањењу буџетског дефицита, покретању привредног раста и реформи пензионог система.

Предлог буџета премијера Себастијана Лекорнија за 2027. већ предвиђа уштеде од 43 милијарде евра, што оставља мало простора за додатно смањење расхода.

Притисак на француске финансије већ се одражава на тржишту државног дуга.

Разлика између приноса на десетогодишње француске и њемачке државне обвезнице достигла је 169 базних поена на затварању тржишта у петак, док је принос на референтне француске десетогодишње обвезнице претходног дана достигао 5,14 одсто, највиши ниво од 2002. године.

Политички земљотрес: Предсједнички избори и крајња десница плаше тржишта

Бивши италијански премијер Марио Монти, који је током дужничке кризе 2011. године спровео мјере штедње и реформу пензионог система, упозорио је да ситуација може да се брзо погорша.

У том периоду је разлика између приноса на италијанске и њемачке десетогодишње обвезнице за неколико мјесеци порасла са око 150 на више од 500 базних поена.

Монти сматра да француски бирачи још нису довољно свјесни ризика од државне дужничке кризе, а политичка неизвјесност додатно оптерећује тржишта.

Могућност да се у другом кругу предсједничких избора наредног прољећа нађу кандидаткиња крајње деснице Марин ле Пен и лидер крајње љевице Жан-Лик Меланшон изазива забринутост инвеститора, јер обоје заговарају повећање јавне потрошње и нижу старосну границу за пензионисање.

Французи песимистични: Да ли ће дјеца живјети лошије од родитеља?

Према анкети објављеној прошлог мјесеца, девет од десет Француза песимистично је у погледу будућности и сматра да ће њихова дјеца живјети лошије од њих.

Раније овогодишње паневропско истраживање показало је и да само половина француских испитаника осјећа понос због демократског система, у поређењу са двије трећине Нијемаца и готово 70 одсто Британаца.

Кредибилитет Француске у ЕУ: Хоће ли Париз испунити обећања?

Додатни проблем представља кредибилитет Француске у Европској унији.

Земља је обећала да ће до 2029. смањити буџетски дефицит на три одсто БДП-а, али саговорници Политика сматрају да ће тај циљ тешко бити остварен.

Центристички посланик и стручњак за буџетска питања Шарл де Курсун оцијенио је да је Француска изгубила кредибилитет код европских партнера када је ријеч о јавним финансијама.