Економија
16.11.2026.
19:19
Може ли кров над главом приуштити просјечан радник: За куповину стана потребно 95 плата
Раст цијена некретнина у Српској надмашује плате, па би просјечна породица морала да штеди 20 година, а у Требињу чак више од 34.

За куповину просјечног новог стана у Републици Српској потребно је издвојити око 95 просјечних мјесечних плата, што најбоље показује колико су се цијене некретнина удаљиле од примања грађана.
Иако зараде посљедњих година расту, цијене станова повећавају се бржим темпом, па је пут до властитог крова над главом за велики број породица све дужи и тежи, пише Глас Српске.
Према подацима Републичког завода за статистику, просјечна цијена продатих нових станова у Републици Српској у трећем тромјесечју износила је 3.103 марке по квадрату, што је за 8,8 одсто више него у истом периоду прошле године. Просјечна површина била је 53 квадратна метра, па је за такав стан требало издвојити око 164.500 марака. Истовремено, просјечна плата износила је 1.727 марака.
Када се укупна вриједност просјечног новог стана упореди са том зарадом, долази се до једноставне рачунице да је потребно око 95 мјесечних плата. То практично значи готово осам година рада, под условом да се баш сва зарада оставља по страни, без издвајања за храну, режије и остале животне трошкове.
Породична рачуница
Реалнија слика добија се када се у обзир узме породични буџет. Ако оба супружника примају просјечну плату, њихова заједничка мјесечна примања износе 3.454 марке. Уколико би за куповину стана успијевали да издвоје петину тог износа, односно око 691 марку мјесечно, за просјечан нови стан морали би да штеде готово 20 година.
У тој рачуници нису урачунати евентуални раст цијена станова и плата, камате на стамбене кредите, као ни трошкови куповине, опремања и усељења.
Разлике су још израженије када се погледају појединачни градови. У Бањалуци је просјечна цијена продатог новог стана достигла 3.948 марака по квадрату. Просјечна површина била је 54 квадрата, што значи да је за такав стан требало издвојити око 213.000 марака. Под претпоставком да двоје запослених са просјечним примањима издваја петину заједничке зараде, до тог износа стигли би за готово 26 година.
У Требињу је ситуација још неповољнија. Просјечна цијена квадрата износила је 4.517 марака, а просјечна површина продатих станова 63 квадрата. Укупна вриједност таквог стана премашује 284.000 марака, па би породици са двије просјечне плате, уз исту стопу штедње, било потребно више од 34 године.
Европско поређење
Квадрат стана у Бањалуци далеко је јефтинији него у западноевропским метрополама, али поређење цијена и зарада показује да домаћи грађани за њега морају издвојити сличан дио прихода као становници знатно богатијих градова. Према упоредним подацима, за један квадратни метар стамбеног простора у Бањалуци потребне су 2,25 просјечне мјесечне плате.
У Сарајеву су за квадрат потребне 2,12 просјечне плате, у Загребу 2,02, док је у Београду тај однос неповољнији и износи 2,70 плата. Сличан однос као у Бањалуци биљежи и Беч, гдје квадрат кошта 7.480 евра, односно 2,76 просјечних нето плата од 2.710 евра. У Паризу је за квадрат од 11.223 евра потребно издвојити 4,11 просјечних мјесечних зарада.
На неповољан положај указује и индекс међународне платформе Нумбео, који мјери однос цијена некретнина и прихода домаћинстава. Он за БиХ износи 12,9, Србију 14,8, Црну Гору 13,0, Хрватску 12,8, а Словенију 12,5. Знатно повољнији однос забиљежен је у Белгији и Данској, са индексом 6,1, Њемачкој 7,9 и Бугарској 8,4.
Продаја не јењава
Упркос високим цијенама, промет нових станова у Републици Српској и даље је значајан. Од јануара до септембра продато је 2.305 завршених нових станова у градовима и општинама обухваћеним статистичким праћењем. Највише их је продато у Бањалуци – 717, укупне вриједности 153,9 милиона марака, што чини готово трећину укупног броја.
Према ријечима Милета Петровића из Привредне коморе, станове у Бањалуци најчешће купују грађани који желе да ријеше стамбено питање у административном центру Српске, становници мањих средина, али и људи из дијаспоре. Након града на Врбасу, по броју слиједи Источно Сарајево са 453 продата стана, Добој са 214, Бијељина са 213 и Требиње са 167. У Фочи су продата 142 стана, у Прњавору 121, Дервенти 101, Приједору 89, а Теслићу 85. Подаци се односе на завршене и продате нове станове, а не на цјелокупно тржиште некретнина, у које улазе и станови старије градње.
Сличан раст цијена видљив је и у ФБиХ. У првој половини ове године продато је 479 нових стамбених простора, а просјечна цијена квадрата у другом тромјесечју износила је 2.732 марке.
Иако је била нешто нижа него у првом тромјесечју, када је износила 2.755 марака, у односу на исти период прошле године била је већа за 11,5 одсто. У Сарајеву је просјечна цијена достигла 4.304 марке по квадрату.
Плате и квадрати
Дугорочно кретање цијена и плата у Републици Српској показује да проблем није само у посљедњем таласу поскупљења. Просјечна цијена продатог новог стана порасла је са 1.482 марке по квадрату у 2016. на 3.024 марке у 2025. години, што је раст од око 104 одсто.
У истом периоду просјечна нето плата повећана је са 836 на 1.528 марака, односно за око 83 одсто.
Док су цијене станова за девет година више него удвостручене, зараде нису пратиле тај темпо. За један квадрат новог стана 2016. године било је потребно око 1,77 просјечних плата, а 2025. готово двије, пише Глас.
Тај несклад потврђује и анализа Међународног монетарног фонда (MMF), према којој је просјечна нето плата у Републици Српској 2024. године могла да купи свега 0,6 квадратних метара стана, што је 13 одсто мање него 2018. године.
Ирско искуство
Европа је већ искусила снажне грађевинске и стамбене бумове, а искуства Шпаније и Ирске показују да раст тржишта некретнина не мора дуго да траје. У Шпанији су цијене станова од 1997. до 2007. године порасле за 232 одсто, да би до 2013. пале за 37 одсто у односу на претходни врхунац.
Ирска је са готово 90.000 завршених стамбених јединица у 2006. години дошла до свега 8.300 у 2013. години. Криза је погодила грађевинарство, банке и тржиште рада.
То не значи да Републици Српској пријети исти сценарио, јер су тржишта и околности различити. Ипак, искуства ових земаља показују да високе цијене и велики промет некретнинама нису гаранција дугорочне стабилности, посебно када раст цијена све више одступа од куповне моћи становништва.
Придружите се
Сазнајте све о најважнијим вијестима и догађајима, придружите се нашој Вибер заједници.
Препоручени садржај

Евро пао на најнижи ниво у посљедњих 19 мјесеци
Економија
15:57

Microsoft открио узрок пада сервиса: Проблем настао током надоградње мреже
Економија
13.11.2026.

Руководство РиТЕ Угљевик: Немамо никаквих проблема
Економија
13.11.2026.


