Вршњачко насиље: Реагује се посљедично уз изостанак шире превенције

На вршњачко насиље у образовним установама углавном се реагује посљедично, а изостаје шира координисана превентивна активност свих субјеката у ланцу одговорности, један је од закључака прве мултидисциплинарне научне конференције "Црвени аларм – СОС систем образовне сигурности".
Учесници конференције поручили су да је вршњачко насиље озбиљан безбједносни проблем који је дошао са глобалног и регионалног нивоа и снажно се одражава на локалном нивоу.

Организатор међународног скупа у Бањалуци Слободан Жупљанин изјавио је Срни да се намеће стварна потреба креирања и успостављања система безбједности у образовним установама и интегрисаног модела управљања ризицима вршњачког насиља у којем би се јасно дефинисали права, обавезе и одговорности.

"У овај све актуелнији проблем морају да се укључе појединци, породица, школа, образовне установе, друштвене групе, ужа и шира друштвена заједница, односно субјекти у ланцу одговорности, да би се дјеловало проактивно и превентивно", нагласио је Жупљанин, који је и ректор Слобомир П Универзитета.

Лидери шест европских држава поставили ултиматум за буџет

Жупљанин је оцијенио да је овај проблем попримио обиљежја безбједносног изазова и ризика, који увијек могу да пређу у безбједносну пријетњу и инцидент.

Говорећи о Републици Српској и БиХ, оцијењено је да је безбједносна ситуација стабилна, али и ровита, јер постоје реалне могућности за инциденте овакве врсте, посебно јер су чести покушаји злоупотребе младих у политичке сврхе и манипулације овом популацијом.

Кључним субјектима и надлежним институцијама и установама биће достављени приједлози интегралних закључака и мјера које би субјекти требало да предузму како би се вршњачко насиље свело на најмањи могући ниво.

На конференцији је представљено 35 научних радова из ове области са учешћем више аутора из Русије, Бугарске, Италије, Аустрије, Хрватске, Србије, Сјеверне Македоније и Црне Горе, Републике Српске и БиХ.