Одлагање радиоактивног отпада на Трговској гори тема и у ЕУ

И док БиХ још чека да Хрватска открије детаље из студије утицаја на животну средину у вези са намјером да уз границу и у заштићеном сливу Уне складишти радиоактивни отпад на Трговској гори, из сједишта европских институција стигла је својеврсна опомена Загребу, уз опаску да се зна редослијед корака у оваквим пословима.

БиХ је, према тврдњама надлежних, спремна за овогодишња сучељавања са Хрватском на домаћем и европском терену, а с циљем да докаже да Трговска гора није адреса за складиштење радиоактивног отпада (РАО) из Нуклеарне електране (НЕ) "Кршко" због чега се озбиљно размишља и о појединачним тужбама.

Хрватска, као власник половине електране, мора да преузме свој дио отпада до 2028. Тамошњи сабор је, наиме, крајем прошле године, усвајањем Закона о изградњи Центра за збрињавање радиоактивног отпада додатно означио, упркос противљењу БиХ, Трговску гору као крајњу адресу за складиштење радиоактивног отпада, уз све чешће помињање да би на простор некадашње касарне "Черкезовац", на Трговској гори, могао да стиже и други отпад.

Државе чланице ЕУ су, према наводима из Брисела, обавезне да спроведу прекограничну процјену утицаја на животну средину у складу с важећим међународним конвенцијама.

Званичник Европске комисије, који је говорио за Радио Слободна Европа, под условом анонимности, навео је да државе чланице морају осигурати ефикасно учешће јавности у доношењу одлука, уз поштовање конвенција из Архуса и Еспоа, те високих стандарда сигурности и транспарентности. Комисија, како је истакао, нема улогу у директном одобравању оваквих пројеката.

Први човјек Удружења "Грин тим" из Новог Града Марио Црнковић, који је и члан Експертског тима за борбу против намјера Хрватске на Трговској гори, за "Глас" је истакао да ће се Хрватска морати изјаснити по питању свих, дословно свих конвенција, у којима препознајемо кршења.

- То што највише причамо о ЕСПО конвенцији која не дозвољава значајне негативне прекограничне утицаје и архушкој која дефинише право учешћа јавности у процесима доношења одлука, само је дио наступа у одбрани интереса више од 250.000 грађана сјеверозападне БиХ. Без обзира колико ми је драго чути да су барем у одређеној мјери у Бриселу ову тему препознали као регионални проблем, жао ми је што је то анонимно. Па када је потребно критиковати БиХ, онда се нико из Брисела не труди да буде анониман. Штавише, стиче се утисак да се такмиче ко ће нам прије држати лекције како нисмо добри, а када треба јасно и недвосмислено говорити о оном што ради њихова чланица, то је онда већ нешто друго - поручио је Црнковић.

Додао је да разумије да те бирократе, како је рекао, "пазе шта причају" јер су се многима критике недосљедних ЕУ политика обијале о главу.

- Али ако ми будемо ћутали, нама ће се обити о главу европски радиоактивни отпад, тако да и те како имамо право и обавезу да од Брисела тражимо више. Не тражимо много, нека нас поштују, да се можемо међусобно поштовати и радити да регија постане боља, а не полигон за лоше идеје и радиоактивне отпаде - казао је он.

Домаћим експертима у борби против те намјере Хрватске помаже и правна кућа из Француске чији су представници почетком седмице били на једном састанку који је на ову тему организовало Министарство спољне трговине и економских односа БиХ као координатор свих активности на овом пољу.

БОЈАЗАН

Стручњаци из БиХ годинама посебно упозоравају да би одлагањем отпада око 70 одсто потенцијалног негативног утицаја осјетила управо БиХ, односно било би угрожено здравље око 250.000 становника. Уз то, постоји и оправдана бојазан да би Трговска гора могла од складишта лако да прерасте у трајно одлагалиште. За разлику од Хрватске, Словенија ће половину отпада одлагати у Врбини, уз саму електрану. Ту понуду одбио је званични Загреб.