Еко топлане: Раст цијене гријања знатно испод раста плата, пензија и укупних трошкова живота

Еко топлане Бања Лука објавиле су анализу кључних економских показатеља за период од 2018. до 2026. године, с циљем да грађанима пруже потпун увид у услове у којима функционише систем даљинског гријања у Бањалуци.

Према подацима Завода за статистику Републике Српске, просјечна нето плата у Српској порасла је са 825 КМ у 2018. години на 1.580 КМ у 2026. години. У истом периоду, цијена топлотне енергије за крајње кориснике повећана је са 1,65 КМ на 1,96 КМ по квадратном метру.

Како наводе из Еко топлана, за просјечну плату у 2018. години могло се платити око 500 квадратних метара гријања, док се данас за просјечну плату може платити око 806 квадратних метара, што показује да је раст цијене гријања био знатно спорији од раста примања запослених.

Сличан тренд забиљежен је и код пензија. Према подацима Фонда ПИО Републике Српске, просјечна пензија за пуни радни стаж порасла је са 512 КМ у 2018. години на око 1.040 КМ у 2026. години. За просјечну пензију прије осам година могло се платити око 310 квадратних метара гријања, док је данас тај износ повећан на око 530 квадратних метара.

Истовремено, трошкови становања у Бањалуци биљеже драстичан раст. Просјечна цијена стана по квадратном метру повећана је са око 1.900 КМ у 2018. години на приближно 3.900 КМ у 2026. години. У односу на цијену гријања, за један квадратни метар стана у 2018. години могло се платити око 1.151 квадратни метар гријања, док се данас за исту вриједност може платити око 1.990 квадратних метара гријања.

Из Еко топлана истичу да је, за разлику од цијене гријања, раст улазних трошкова система био вишеструко бржи.

Трошкови техничког одржавања дистрибутивне мреже повећани су за 247 одсто, трошкови електричне енергије за 181 одсто, трошкови плата за 88 одсто, цијена мазута за 56 одсто, док је цијена дрвне биомасе порасла за 36 одсто.

Оваква диспропорција између раста трошкова и раста цијене топлотне енергије, како наводе, створила је дуготрајан финансијски притисак на систем даљинског гријања.

Из Еко топлана Бања Лука поручују да је неопходно отворено говорити о овим подацима, јер се одрживост система не може градити на привременим рјешењима и игнорисању економских чињеница. Систем који годинама функционише уз раст трошкова, кажу, који вишеструко надмашује раст цијене услуге неминовно долази до тачке у којој су потребне озбиљне и одговорне одлуке.Циљ, како истичу, није пребацивање терета на грађане, већ очување стабилног, поузданог и дугорочно одрживог система даљинског гријања.