Носовић: За патњу Срба у логору "Силос" неколико људи добило минорне казне

Предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић рекао је да су патње српских заробљеника у логору "Силос" у Тарчину код Сарајева биле неописиве, да правда није стигла наредбодавце и извршиоце злочина над Србима ни након 30 година од затварања злогласног казамата, јер је пред Судом БиХ свега неколико људи осуђено на минорне казне.

- Патње које су доживјели српски заточеници у том логору биле су неописиве, а томе најбоље свједочи чињеница да силоване српске жене, а једно дјете је рођено у логору, а не у породилишту - рекао је Носовић Срни.

Носовић је напоменуо да је "Силос" био логор смрти за Србе у којем је у протеклом рату било заробљено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица пребијања, тортуре и мучења глађу.

Он је указао на чињеницу да је "Силос" затворен 27. јануара 1996. године, два мјесеца након парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање логора у БиХ.

"Силос", као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је прије три деценије.

У том логору, једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, углавном су били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних мјеста.

Најмлађи међу заробљеним цивилима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац који је имао више од 85 година и умро је у "Силосу" на температури која је увијек била нижа за 10 степени у односу на спољну.

Савез логораша Републике Српске обиљежиће данас у Тарчину, у сарајевској општини Хаџићи, 30 година од распуштања злогласног логора "Силос" у којем је више од 600 српских цивила прошло најстрашнију тортуру, физичко и психичко злостављање, пребијање и мучење глађу, од којих 24 није преживјело.

Суд БиХ је у јулу 2021. године изрекао другостепену пресуду којом је шесторицу бивших припадника такозване Армије БиХ за стравичне злочине у "Силосу" осудио на укупно 42 године затвора.

Бивши командант Девете брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић осуђен је на 10 година затвора, по осам година добили су некадашњи начелник Станице јавне безбједности у Хаџићима Фадил Човић и бивши управник логора "Силос" у Тарчину /до августа 1994/ Бећир Хујић.

Командир Полицијске станице у Пазарићу Мирсад Шабић је осуђен на шест година, док су на по пет година осуђени некадашњи управник "Силоса" /од августа 1994/ Халид Човић и бивши стражар у овом логору Нермин Калембер.

Њих шесторица су осуђена за противзаконито затварање и нечовечно поступање према цивилима српске и хрватске националности заточеним у "Силосу", касарни Крупа у Зовику и Основној школи "9. мај" у Пазарићу, као и за ускраћивање права на суђење и одвођење цивила на принудне радове.