Сутра су три велика празника: Ову молитву треба изговорити за благостање

Српска православна црква и њени вјерници 14. јануара обиљежавају више значајних празника - Светог Василија Великог, Мали Божић, али и почетак Нове године по Јулијанском календару. Овај датум у црквеном календару заузима посебно мјесто јер обједињује духовни, историјски и народни значај.

Свети Василије Велики, познат и као Василије из Цезареје, био је један од најзначајнијих теолога раног хришћанства и епископ Цезареје у Кападокији.

Сматра се оснивачем општежитељног монаштва у источном хришћанству. Заједно са Григоријем Ниским и Григоријем Богословом убраја се у кападокијске оце Цркве. Упокојио се 379. године у 50. години живота, у вријеме цара Константина.

Обрезање Господа Исуса Христа

Истог дана обиљежава се и празник Обрезања Господа Исуса Христа, један од највећих хришћанских празника. Према Светом писму, овај чин симболизује преузимање гријеха људског рода и духовно очишћење.

Мали Божић и Српска нова година

У народу је 14. јануар познат као Мали Божић, Васиљевдан и Српска нова година. Сматра се завршетком божићних празника и даном када се улази у нову годину по старом календару.

Народни обичаји

У појединим крајевима поново се уноси бадњак у кућу, долази положајник, а остаци бадњака се спаљују. У многим домовима мијеси се обредни хљеб василица који се ломи међу укућанима као знак здравља и слоге.

Народна вјеровања

У народу постоји вјеровање да се на овај дан не треба свађати јер се сматра да неслога доноси лошу срећу током цијеле године. Вјерује се и да ће година бити родна ако 14. јануара пада снијег или је вријеме облачно. У појединим крајевима обичај је да се узме кашика меда као симбол слатког и мирног живота, пише Она.

Молитва и значај празника

У свим храмовима Српске православне цркве служи се Литургија Светог Василија Великог. Вјерници се моле за здравље, мир и духовну снагу. Свети Василије се сматра заштитником вјере, истине и духовне постојаности.

За вјернике, 14. јануар представља спој црквене традиције, народних обичаја и симболичан почетак нове године са жељом за благостањем и миром.

Молитва Светом Василију Великом ахиепископу кесарије Кападокијске:

– О, свети оче Василије, одакле да почнемо да хвалимо твоју величину и твоје подвиге, којима си се уподобио Пастиреначелнику Христу. Да ли по висини и дубини Богословског ума који си стекао, да ли по уздржању и подвизима којима си превазилазио многе, да ли по великој бриги за Цркву коју си тако неустрашиво бранио, да ли по неизмјерној љубави према Богу и ближњима којом си изобиловао неизмјерно. Јер у твом не тако дугом земном животу све је било савршено. Баш онако, како је то и Господ рекао: “Будите савршени, као што је савршен Отац ваш Небески”. И ти си, свети Василије, све те таланте које ти је Господ подарио, умножио на стотине пута, показујући примјером да човјек може да се уздигне у Небеске висине, Божијом помоћи. Зато те је Господ и наградио вијенцем неувенљивим и овјенчао славом неисказаном у Царству Небеском. И ми који смо још на мору живота, вјерујемо да ти ни сада, свети Василије, не престајеш да се молиш за све нас, и да твоја брига за Цркву Христову неће престати све до свијетлог и претсказаног Дана Господа Исуса Христа, како си ти у једној својој молитви рекао, коју читамо свакога дана. Па зато, ако у нама има бар једно зрно Божанскога, бар једна трунка доброте, ако све Божије није згасло у нама, помози нам, свети и велики оче Василије, да се та искра вјечнога разгори и разбукти у нама, и да се обновимо, као злато у огњу, да се из старог, земног и смртног човјека, роди Небески и бесмртни. И не дај, својим молитвама, ако кренемо ка Господу, да застанемо, да се улијењимо, да се вратимо као свиња у своје блато, већ да се непрестано трудимо за своје спасење. А помози нам да у овим смутним временима сачувамо Веру Христову у чистоти коју си нам и ти предао, и у којој си тако силно ревновао. Јер сад нам је можда најпотребније да имамо трезвен ум и чисто срце да би остали у Истини, која је Сам Господ Христос.