DOK SPAJIĆ GURA EURO MODEL, ISPOD ŽITA PROLAZE PENZIONERI, PELET I BAMBIJI

Prateći ovih dana šta se sve dešava u Crnoj Gori, ali ne samo na političkoj sceni već i na onoj nazovi privrednoj, rekao bih da malo ko ovdje koga sluša i da malo ko ima petlju da udari šakom, kako se to nekada radilo u našim kućama i kaže „Dobro, sve sam vas čuo i sada će biti ovako, ja preuzimam odgovornost“.

Mislim da to ne može, ili ne smjede da uradi ni čovjek sa najvećim ovlašćenjima u Crnoj Gori, priznali mi to ili ne, je na njegov mig skoro svi istog trenutka okupljaju, a to je austrijski diplomata, nekadašnji ambasador EU u Bosni i Hercegovini, a sada, od 2024. prvi čovjek EU u Gori Crnoj, Johan Satler.

Kod nas danas mnogi pokušavju da lupe šakom o sto, a neki i u prsa, pa mi se tako stvorio utisak da smo tako lupajući pomalo skoro svi i prolupali. Ne znam odakle da počnem, možda iz Bara gdje su opštinski tužioci da bi preduhitrili nečije mišljenje odozgo pokrenuli spor sa pjesmama.

Naravno da im je uši zaparila ona o Đeneralu, jer ako je telegram saučešća đeneralovom sinu zasmjetao liderima naše opozicije, pa i ne samo njima nego i vrhu EU, da ne spominjem tu susjede koji i jesu a i koji nisu u EU, onda tu mora da nešto nije sto posto čisto. Mora da tu ima barem trunke nacionalizma? Nije bitno što niko iz pomenute institucije ne zna kako je i kome ispjevana ta pjesma, kao ni ona, pade mi prvo na pamet „Zaljubih se u djevojku iz grada“.

Interesantno da gospodin Johan nije reagovao, valjda je navikao na onaj politički „bosanski lonac“.

Da ne zaboravim da spomenem i pjesmu “Oj junaštva svijetla zoro, majko naša Crna Goro“... Kad smo već kod slučaja u Baru, da ne zaboravim da spomenem da podgoričko tužilaštvo nije reagovalo na nedavno pjevanje Tompsonovih pjesama u jednom uglednom tamošnjem kafiću, a i kako će jer do sada niko nije kod nas tražio ničiju ostavku za takve pjesme poput „Boj na Čavoglave“? Ajde ako nisu smjeli što da kažu jer je u tom kafiću bilo navodno visokopozicioniranih gostiju, ali onda sjetimo se gostovanja navijača „kockaste“ reprezentacije u Podgorici i glasnih pjesama u pojedinim takođe uglednim kafićima. Dakle, toliko o muzici i našoj muzikalnosti, ali kad smo kod toga pokušao sam odgovor da potražim u starim izrekama i objašnjenjima o nama kao narodu, o Crnogorcima.

Tako sam tragajući za ocjenama i karakteristikama koje pogađaju samu srž mentaliteta, pronašao neke poput ove stare izreke, ne znam koliko vam je ona poznata, ali stara izreka kaže „Crnogorac vlast ne voli, ali je poštuje dok mu ona daje“. Nije to „Crnogorac = poltron“ - to je sistem male države.

Zato tako izgleda:

-Mala bara, puno krokodila: 620.000 ljudi, svi se znaju. Posao ne dobijaš preko konkurensa nego preko kuma, brata, partije. Ako nisi uz vlast, nemaš posao, nemaš dozvolu, nemaš ni drva iz šume. Zato ljudi ljube ruku - iz interesa, ne iz ljubavi.

-Pleme i partija: Nekad si bio uz pleme Petrovića, sad si uz partiju. To je isti mentalitet: „Naš je na vlasti, nama će biti dobro“. Kad se promijeni vlast 2020. godine, 70 odsto onih koji su ljubili DPS sad ljube novu vlast. Nije ideologija, nego opstanak.

-Državni posao = svetinja: U CG je 80.000 ljudi direktno na budžetu (država, opštine, agencije, preduzeća). Svaka porodica ima nekog u sistemu. Taj ne smije da kaže ništa protiv vlasti jer mu cijela kuća zavisi od državne plate.

-Sjetimo se samo ono 1 glas 4 zaposlena, pa nismo ni sada mnogo odmakli. No, vratimo se našoj stvarnosti, od čega navodno živimo, i tu bi rekli kako ko, ali avaj, tako nam je kako nam je jer sami smo tako, donekle, htjeli. Evo ovih dan velika priča o našem finansijskom približavanju Evropi. Ne, prevarili ste se ako ste mislili da smo pokrenuli neku veliku investiciju, da su stigli Japanci sa onim obećanim milionima, da je stigao bogati Alabar, kao u onoj pjesmi Slatkig greha i Brene „Šeki, Šeki“, mada je istina da nam on baš i nije toliko potreban kada mi imamo svoje Alabare, o nekima sam već svojevremeno pisao i njihovim hotelima, a neki su se sad sami ničim izazvani pojavili oko koncesija za aerodrome tvrdeći jasno i glasno da su oni spremni da daju najmanje koliko i strani investitori i da, kako su rekli, pare ostanu kod kuće.

Pa zar nismo ono uveli Zakon o antimafiji, ili smo ga samo uvodili jer je bio pod plavom evropskom zastavicom. Ne znam, ali sam slušajući ovih dana odbranu i napad na najnoviji Spajićev “Evro model” mogao čuti, naravno od hrabrijih i smjelijih ekonomista, analitičara i pojedinih predstavnika medija, da je riječ o već viđenom njegovom predizbornom triku. Botovi, a tu eto upadoše, nažalost, istina i političari, veći dio sigurinih predstavnika „sedme sile“, nešto ovoga puta ne srčano ali ipak da se osjeti ne toliko u samoj javnosti, koliko sam premijer, brane pomenuti “Evro model” koji se rodio, a ne zna se ko su mu otac i majka, na takozvanoj elektronskoj sjednici u narodu popularnoj Voc grupi.

Čudno je da ni ovoliko dana još nije bilo dovoljno ministru finansija mr Novici Vukoviću da sa svojim timom sažvaće sve to što je premijer onako u naletu iznio. Dok se čeka stav ministra, za sada su mudro izašli prvo i direktor Filadati konsaltinga Miloš Vuković u jednoj TV emisiji gdje nije imao sagovornike potrebne za nivo rasprave, ali i predstavnici Unije poslodavaca, koji takođe nisu htjeli da se istrčavaju već traže da vide sve parametre. Od svih njih na najvećem udaru je upravo ministar Vuković jer treba da objasni narodu kako on to kao prvi čovjek finansija države to nije znao. Najblaže rečeno, šef ga je direktno doveo u situaciju da bi etički trebalo da razmisli i ostavci kao moralnom činu. Sindikati su za sada zbrinuti, dobili su 10 odsto i sada im jedino preostaje da ćute. Za razliku od njih, čudna je tišina koja vlada među najbrojnijom populacijom, među 130.000 penzionera, koji su već dva puta ove godine namagarčeni “ogromnim” povećanjima penzija od 1,7 odsto, nešto malo više od 2 eura. Sada im “prijete” sa čak 2 odsto povećanjem u septembru, plus Milojko kao Deda Mraz sa 100 eura za novu godinu. Izgleda da će mu biti lako da paketić ubaci kroz dimnjak jer malo će koji dimiti za ovu cijenu peleta gdje se paleta primakla najvećoj novčanici od 500 eura. To što je Vlada zagarantovanu upola manju cijenu niko od prodavaca i proizvođača peleta ne zarezuje. Odgovor koji ćete dobiti je Ili plati koliko tražimo ili peleta nema. A Vlada ćuti? Zar to još danas neko ozbiljno shvata Vladu u Crnoj Gori, gdje je ovih dana ona dozvolila lov na Bambija, zbog čega plaču djeca u vrtiću istog imena, postoji?