ZASTAVE

Obilježićemo još jedan Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Građani, gradovi, opštine i institucije pridružiće se i ove godine obilježavanju praznika i istaći zastavu Republike Srpske i srpsku nacionalnu zastavu na svojim domovima, balkonima, prozorima i društvenim mrežama.

Neko će je ponosno razviti, neko će je okačiti, neko će je fotografisati, a ima i onih koji će uredno prebrojati koliko ih je i gdje ih sve ima. A, kako i ne bi kada je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. I lijepo je imati zastavu u koju ponosno gledaš. Još ljepše je znati kojem narodu pripadaš, šta ti je važno, koje su ti boje, simboli i istorija. Lijepo je kada ti zastava nije samo komad platna koji vijori na vjetru, nego ono što nosiš u sebi.

Zastava može da bude jedinstvena koliko god hoće, ali narod ispod nje mora prvo da odluči da li želi da bude jedinstven.

Tu smo kroz istoriju i onu davnu, a bome i noviju, znali da imamo ozbiljan problem. Srbi su se često najbolje slagali kada je trebalo pjevati o jedinstvu, ali nešto slabije kada je to jedinstvo trebalo zaista i pokazati.

Ma mi smo sebi najgori, pa izgovorite to kao i ja bar jednom nedeljno.

U najodsudnijim trenucima kada se lomila istorija, i ona stara i ova nova, nije nama falilo zastava. Nedostajalo nam je uvijek onoga što bi trebalo da bude najvažnije, zajedničkog interesa, političke mudrosti i sposobnosti da se shvati da nije svaki lični interes vrijedan kolektivnog poraza.

Istorija nas je tome već naučila samo što mi izgleda volimo da učimo istoriju napamet, ali ne i da zapamtimo lekcije. Zato danas možemo okačiti zastavu visoko, ali još važnije da i glavu držimo dovoljno visoko da vidimo jedni druge. Nije srpsko jedinstvo samo kada se svi slikamo ispred iste zastave.

Srpsko jedinstvo je kada se uprkos svim razlikama ne dozvolimo razdvojiti tamo gdje nam je zajednički interes.

A zajednički interes Srba sa obe strane Drine nikada nije bio nikakva tajna. Srbija i Republika Srpska imaju posebne, istorijske, kulturne i nacionalne veze. To većini u Sarajevu i Federaciji smeta više nego što je pristojno priznati. Čim se pomene povezanost Srbije i Republike Srpske odmah im se upali alarm. Puna su im usta destabilizacije, separatizma, ugrožavanja države i opasnosti po mir i stabilnost. Kao da se dvije obale Drine mogu povezati samo ako se prethodno dobije saglasnost nekog kabineta u Sarajevu. Posebna je priča kako neki bošnjački političari doživljavaju srpsku zastavu.

Kada je vide u Republici Srpskoj još u čvoru sa ovom našom nastaje vanredno stanje. Analizira se svaki simbol, boja i jarbol, a posebno datum da valjda nekom ne povrijedi osjećanja. Kada Srbin istakne zastavu odmah slijedi analiza šta je time poručio, a kada Srbi obilježavaju svoje praznike istražuje se šta se time ugrožava. Pa čak se i zastava tretira kao dokazni materijal. Kada se u Federaciji zavijore ratne zastave i simboli pod kojima su činjeni strašni zločini nad Srbima onda nastupa čudesna tišina. Totalni muk, a nigdje alarma.

Nema vanrednih stanja i analiza kako takvi somboli mogu da povrijede drugu stranu. To vam je zato što neke zastave imaju status političkog problema, a neke status folklora. Valjda to zavisi od onog ko ih nosi. Ako je srpska odmah je u startu opasna, ako je ratna bošnjačka onda je istorijski simbol. I eto nam još jednog dvostrukog BH aršina. Zastave u BiH ne spajaju nego razdvajaju. Zastava bi valjda trebalo da bude simbol identiteta, a identitet se ovdje odavno koristi kao političko oružje. Zato što bi jedni da svi prihvate državu kao svoju, a ovi drugi ne bi sa se odreknu svog naconalnog identiteta da bi nekome bilo lakše. Budimo sada iskreni - koliko ljudi u Republici Srpskoj zaista doživljava zastravu BiH kao svoju? Onako iskreno, koliko?

Ako ćemo pošteno, ne baš mnogo.

I nije to nešto što se može riješiti naređenjem, zakonom, zastavom na zgradi ili još jednom političkom lekcijom o tome šta bi neko trebalo da osjeća. Pripadnost se ne naređuje i identitet se ne propisuje, a ljubav prema državi ne može se proizvesti dekretom. Ako baš želite da ljudi doživljavajuzastavu kao svoju prvo se mora napraviti država u kojoj će se osjećati kao kod kuće. Jednostavno je, ali je upravo to najkomplikovanija stvar u ovoj zemlji .

Zato će danas mnogi pričati o jedinstvu, slobodi, naciji i zastavi.

I treba. Ali bilo bi dobro da makar na jedan dan zastavu ne koristimo kao pokriće za ono što nam nedostaje. Nije problem što Srbi imaju dan da istaknu naconalnu zastavu već što nekom smeta što to rade.

I onda im još traže da se odreknu svog identiteta da bi valjda dokazali da su dobri građani BiH. Ne može biti problem što Srbija i Republika Srpska njeguju svoje veze na koje imaju pravo i ne može niko da misli da ima pravo da određuje koliko te veze smiju da budu jake.

Možemo se mi praviti da se to ne dešava i možemo govoriti o zajedničkim vrijednostima, zajedničkoj budućnosti i gađati se lijepo upakovanim političkim frazama. Ali zastava je nezgodna stvar jer baš ona pokazuje šta ljudi osjećaju i zato valjda izaziva toliko nervoze.

Kada se zastava podigne nije to samo boja, već pripadnost i ponos i istorija.

Nažalost kada se one ratne vijore vidi se i mržnja. Zato nam ne trebaju nove zastave razdora nego ljudi koji će razumjeti da tuđa zastava ne mora da bude prijetnja njihovoj. Srpska nacionalna ne ugrožava nikog zato što je srpska kao što ni tuđa nije opasna samo zato što nije naša. Osim u slučaju ako nije ratna. Jer ratne zastave i simboli pod kojima su ljudi ubijani i protjerivani, ma sa koje strane da su, nisu i ne mogu biti ukras nikome. Nema većeg apsurda nego kada se od jednih traži da zaborave svoje simbole a drugima se njihove ratne zastave predstavljaju kao nacionalni ponos. Nije to nikakav suživot, već dvostruki standard sa zastavicom na vrhu. Zato, dok budemo gledali srpske zastave kako se vijore moramo se malo zapitati i šta je iza njih.

Jesmo li baš i uvijek jedinstveni i jesmo li naučili nešto iz svojih podjela. Hoćemo li opet kada dođe neki važan istorijski trenutak prvo gledati ko je čiji, iz koje partije, s koje strane Drine, ko je kome dužan i ko će izvući političku korist? Ili ćemo konačno shvatiti da je najskuplja zastava ona pod kojom se narod ne podijeli, jer ona može da vijori i nad pobjedom i nad porazom. Može da bude simbol slobode, ali i podsjetnik na to koliko je sloboda skupo plaćena. Može i da spaja i da razdvaja i da bude ponos. Ali može da postane i ono čim političari mašu kada nemaju šta da kažu i pokažu. Zato i treba zastave da vijore, ali neka i glave budu hladne i neka nam to srpsko jedinstvo ne bude samo praznična dekoracija. Srpsko jedinstvo nije u tome da svi stojimo ispod iste zastave kada je lako, već onda kada je najteže. Istorija nam stalno pokazuje, šta se dešava kada ga nema.

Zato je krajnje vrijeme da joj ne damo priliku da nam istu lekciju ponovi.