Опасне тачке

У Сарајеву је потписана Платформа за мир, стабилизацију, европску будућност и економски напредак БиХ. Ја бих рекла платформа по мјери једног дијела сарајевске политичке елите. И нема ништа спорно ако се неке партије удружују и здружују, али ова платформа има неколико спорних ствари, или би барем требало да су спорне по оне који долазе из Републике Српске.

У десет кључних тачака нема оне која јасно дефинише заштиту Дејтонског мировног споразума, али има реформу изборног законодавства „у складу са Уставним судом БиХ и Европским судом за људска права“... Не пише нигђе да у Уставном суду БиХ нема српских судија и да је та институција, као једина уставна, правосудна институција, већ одавно предмет свих могућих сарајевских злоупотреба. Веома је опасно не дефинисати на које одлуке суда у Стразбуру се мисли. Није ваљда да је неко из Републике Српске заборавио на пресуду у предмету Ковачевић. А та пресуда, и то по апелацији Славена Ковачевића, некадашњег савјетника Жељка Комшића, и те како задире у уставно уређење БиХ (срећа па у овом моменту пресуда није коначна, чекамо одлуку о ревизији).

Када би она била прихваћена, цијела БиХ би, отприлике, била једна изборна јединица, па српског члана Предсједништва БиХ не би бирали само у Републици Српској. Имали бисмо тако још једног „Жељка Комшића“, а то свакако не одговара ни ХЏ-у, на који данашњи потписници платформе чекају.

Надам се да је та десета тачка платформе само несмотрено написана, а не да је сарајевске партије подмећу, а оне из Републике Српске не виде. За поздравити је свакако безусловна борба против криминала и корупције, али када то потпише Елмедин Конаковић, није само смијешно – и жалосно је. Вјерујем да би се, да је на слободи, на ту вијест грохотом насмијао Един Гачанин, вођа једног од највећих нарко картела у свијету.

План раста, функционалне институције, диференцирана стопа ПДВ-а – то су свакако важне тачке. Али, хајде да се не лажемо – шта је од тога спроводиво док је у Сарајеву Кристијан Шмит и док се сматра врховним тумачем свега и свачега?

Важне су платформе, али оне мало другачије исписане. Оне које су некоћ исписане и потписане у Бањалуци. Има од тога петнаест година. Када би се опет таква десила, када би, колико-толико, био јединствен став из Републике Српске, онда странци не би могли да се хвале како су нашли кооперативне, да не кажем погодне.