Нова офанзива на полицију Републике Српске

Уставни суд БиХ, онај у којем нема српских судија и којег зато с правом називамо крњи, донио је још једну добро осмишљену и очигледно припремљену одлуку. А она само показује да Сарајево и дио страних центара моћи није и никада неће одустати од реформе полиције. Оспорава тај крњи суд дијелове Закона о полицији Републике Српске: дигитални потпис, издавање квалификованих сертификата и међународну полицијску сарадњу. А то је реформа полиције на мала врата.

Реформа, сама по себи, требало би да значи нешто ново, добро, обећавајуће, али у овом случају значила би укидање МУП-а Републике Српске. И више од двадесет година успјешно се одолијева тој намјери и у томе се једноставно мора устрајати. Знате ли шта би Република Српска била без полиције?

Вратићу се у 2003. годину, чини ми се баш овако некако с прољећа. Тадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун одлучио је да укине обавјештајну агенцију Републике Српске, односно да наметне ОВА БиХ. И била је то увертира за све оне српске борбе око полиције и надлежности. Баш као за укидање обавјештајне, формирана је већ 2004. године Комисија за реформу полиције у БиХ. Наравно да је странац предсједавао комисијом – Вилфред Мартенс.

Слободно ћу рећи – озлоглашени. Ефикасна и јединствена полицијска структура у БиХ – то је био циљ, јасно и гласно су га изговорили Ешдаун и они који су га послали у БиХ и у БиХ подржавали. А до тада је увелико роварио по правосуђу, законима, Уставу, уствари. Мучни су ти разговори и преговори били. Још мучније припреме за укидање српске полиције. Константно су у јавности пласиране информације о криминалу, корупцији, неуспјелим акцијама.

Пљуштале су информације о полицајцима и специјалцима. Могло би се рећи да је кобна грешка у Вишеграду, у којем је у априлу 2004. убијен Новица Лукић, док се уствари трагало за његовим братом Миланом по налогу Хашког трибунала, послужила као разлог да се у реформу уђе агресивније. Ни дан-данас није најјасније зашто се у тој цијелој акцији кола сломише на Драгану Лукачу, тада команданту Специјале, иако он сигурно није међу првим људима у ланцу одговорности. Али, то је прича за неке нове редове и наслове. Испричаћу их и исписати сигурно једном. Вратимо се на реформу.

Од успостављања комисије до коначног Мартенсовог плана, МУП Српске био је под сталним притиском хашких истражилаца, тужилаца, судија. У том периоду само онај ко није Србин није био осумњичен за скривање и помоћ Радовану Караџићу и Ратку Младићу. Евидентна је била намјера Ешдауна и странаца да се покаже да је полиција Српске слаба, да би се у коштац са свим криминалцима и облицима криминала ухватила нека јединствена структура. И десило се једва нешто – двије године раније формирана Агенција за истраге и заштиту, познатија као SIPA, добија нека полицијска овлашћења. Али, МУП Српске и даље се држи. И слободно ћу рећи да је то једина права, заједничка борба свих политичких првака у Републици Српској у том периоду. И власти и опозиције.

15. децембра 2004. године Вилфред Мартенс објелоданио је свој план реформе полиције у БиХ – јасно је навео да то значи укидање МУП-а Републике Српске. Тадашњи премијер Драган Микеревић поднио је оставку наредног дана. Пала је Влада, али устало је јединство. Педи Ешдаун је бијесан пријетио укидањем Републике Српске. Није успио. Није успјела ни реформа како су је замислили бошњачки лидери, Сулејман Тихић, Харис Силајџић… уз свесрдну подршку Ешдауна и његових сарадника.

Уназад двадесет и кусур година од реформе се десила: Дирекција за координацију полицијских тијела и три агенције које у свом саставу отприлике има и МУП Српске. Опстала је полиција, али је нападана свих ових двадесет и коју годину. И не знам зашто се не могу отети утиску да се опет покушава припремити терен како би се полиција Српске приказала као лоша, неефикасна, неетична, корумпирана и не знам каква све не. Тако би и најновија одлука крњег Уставног суда добила на значају. Озлоглашеног странца већ имамо… а овај пут нешто јединства не видим.

Али видим, јавност види да је МУП Републике Српске најуспјешнија агенција у БиХ. Показују то резултати. "Hitra“, "Transporter“, "Storidž“, "Alfa“, "Vertikala", убиство Љубише Мрдака и пљачка поште у Црној Гори, бјегунци са Interpol-ових потјерница… само су неке од међународних акција које је полиција Српске успјешно реализовала са агенцијама у региону и шире. Могла бих да набрајам и набрајам… О домаћим нећу овај пут, има их безброј свих ових година.

Присјетимо се и како су се провели специјалци Раме Исака у Дубаију, а како они из Републике Српске, под тробојком.

Кад смо код Дубаија, не могу да се отмем утиску да у овој одлуци крњег Уставног суда своје прсте има министар иностраних послова, јер разлога итекако има да се уплаши међународне сарадње и све боље позиције полиције Републике Српске. Дало би се писати данима и о заједничкој контакт тачки за сарадњу са EUROPOL-ом за коју се цијело Сарајево дигло да не профункционише. Јер није битно спријечити, рецимо, трговину оружјем, важно је да нема полиције Српске.

И зато… У памет се Срби, да нам не би каквог Вилфреда послали. Сигурна сам да још један пораз странци не би поднијели.