Влада Српске усвојила ребаланс буџета за 2026. годину: Оквир већи за 1,1 милијарду КМ

Влада Републике Српске разматрала је и усвојила је Приједлог ребаланса Буџета Републике Српске за 2026. годину чији је оквир 8.525.000.000 КМ, што је увећање за 15,1 одсто или за 1.116.000.000 КМ, у односу на усвојени буџет за 2026. годину.

Разлози за доношење Ребаланса су промјена у структури и висини буџетских средстава и буџетских издатака, као и промјене приоритета који се финансирају из буџетских средстава.

Усвајање Ребаланса омогућиће реализацију обавеза које су проистакле из законских и подзаконских аката, а односе се на увећање платних коефицијената за административне раднике у Министарству унутрашњих послова Републике Српске за 10 одсто.

Односи се и на повећање коефицијента за запослене у републичким органима управе, институцијама правосуђа Републике Српске, основним и средњим школама, ђачким домовима, установама културе, јавним високошколским установама, студентским центрима и установама здравства за које ће обезбиједити повећање плата од 5 одсто за све запослене. Осим тога, запосленима у области здравства који остварују право на здравствени додатак обезбијеђено је и додатно увећање у висини од 20 одсто просјечне плате исплаћене у претходној години.

Ребалансом је планирано увећање расхода за лична примања запослених који се примјењује на обрачун од 01.04.2026. године, али је планирано и увећање плата од 01. августа 2026. године у висини од 5% у односу на постојећа примања.

Укупни буџетски приходи и примици за нефинансијску имовину предвиђени Приједлогом ребаланса Буџета Републике Српске за 2026. годину износиће 5.742,8 милиона КМ (5 милијарди 742 милиона 800 хиљада КМ), што представља увећање од 154,2 милиона КМ, односно 2,8 одсто у односу на средства планирана Буџетом Републике Српске за 2026. годину.

У Приједлогу Ребаланса су планирани порески приходи 5.327,1 милиона КМ, што је повећање од 2,9 одсто или 149,1 милион КМ у односу на планирани Буџет за 2026. годину. Према Ребалансу на позицији индиректних пореза који припадају Буџету Републике Српске је планиран износ од 2.397,6 милиона КМ, што је за 2 одсто више у односу на усвојени Буџет за 2026. годину.

Приходи по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање Приједлогом ребаланса Буџета Републике Српске за 2026. годину износе 1.968,6 милиона КМ, што представља увећање од 75,7 милиона КМ или 4 одсто у односу на средства планирана Буџетом за 2026. годину. Из буџета ће бити издвојено још 243 милиона КМ, како би била обезбијеђена исплата пензија за 2026. годину. Такође, Ребалансом је планирано повећање пензија од августа мјесеца и једнократна помоћ за најстарију популацију.

Укупна буџетска средства, осим укупних буџетских прихода и примитака за нефинансијску имовину, укључују и примитке у укупном износу од 2.782,2 милиона КМ, који се односе на примитке од финансијске имовине, примитке од задуживања и остале примитке.

У складу са опредјељењем Владе Републике Српске, те усвојеним сетом закона којима се уређују плате запослених у јавном сектору, Ребалансом су планирани расходи за лична примања запослених у износу 1.493,6 милиона КМ (милијарду 493 милиона 600 хиљада), што представља увећање од 85,9 милиона КМ, односно 6,1 одсто у односу на средства планирана Буџетом за 2026. годину.

Ребалансом су планиране дознаке на име социјалне заштите које се исплаћују из буџета у износу 721,1 милион КМ, што представља увећање од 76,5 милиона КМ, односно 11,9 одсто у односу на средства планирана Буџетом Републике Српске за 2026. годину.

У оквиру ове групе расхода у буџету се планирају средства за личне, породичне и цивилне инвалиднине, социјалну заштиту, борачки додатак, здравствену заштиту бораца, војних инвалида, породица погинулих бораца и цивилних жртава рата, стамбено збрињавање породица погинулих бораца и ратних војних инвалида од I до IV категорије, унапређење и развој породичног живота у Републици Српској, рјешавање проблема избјеглица и расељених лица, стипендије, превоз ученика, те остале намјене.

Увећање ове групе расхода је у највећој мјери резултат примјене Закона о измјенама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено - отаџбинског рата Републике Српске, што је видљиво кроз повећање средстава намијењених за борачки додатак у износу од 26,5 милиона КМ, дознака за унапређење материјалног положаја бораца у износу од 7,7 милиона КМ и личних инвалиднина у износу од 2,5 милиона КМ.

Осим тога, планирана су и додатна средства за дознаке социјалним институцијама у износу од 1,1 милиона КМ, као и средства за једнократну помоћ пензионерима у износу од 31,2 милиона КМ.

У оквиру Министарства породице, омладине и спорта планирана су додатна средства на позицији дознака за унапређење и развој породичног живота у износу од 4 милиона КМ, а исто је одраз опредјељења Владе Републике Српске да обезбиједи додатну финансијску подршку незапосленим родитељима са четворо и више дјеце.

Најзначајнија средства у групи субвенције издвајају се за подстицај развоја пољопривреде и села у износу од 180 милиона КМ, субвенције на име подстицаја за повећање плате радника у износу од 17,6 милиона КМ и субвенције предузећу "Жељезнице Републике Српске" у износу од 45 милиона КМ, те Аеродроме 5 милиона КМ.

У оквиру ове групе расхода Ребалансом су повећане субвенције за предузеће "Жељезнице Републике Српске" за 35 милиона КМ, а Аеродроми су повећани за 3 милиона КМ. Повећани су и подстицаји за повећање плата радника у износу од 5 милиона КМ, те подршка Институту за јавно здравство која је већа за 500.000 КМ.

Ребалансом је планиран трансфер Заводу за запошљавање у сврху спровођења Програма подршке привреди путем поврата уплаћених пореза и доприноса за новозапослене раднике у износу од 5 милиона КМ, Програма запошљавања и самозапошљавања рањивих категорија становништва и унапређења тржишта рада у износу од 5 милиона КМ, као и Програма стручног оспособљавања лица са стеченим високим образовањем у износу од 5 милиона КМ У оквиру ове групе расхода планиран је и Трансфер Фонду солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству, у износу од 0,9 милиона КМ.

У складу са Законом о здравственом осигурању, Ребалансом је планиран трансфер Фонду здравственог осигурања у износу 198 милиона КМ: посебан програм лијекова износи 95 милиона КМ, здравствена заштита борачко-инвалидских категорија 24 милиона КМ, здравствена заштита избјеглица, расељених лица и повратника 0,1 милион КМ, вантјелесна оплодња 3,5 милиона КМ, дијагностичка процедура (NIPT тест) 3 милиона КМ и унапређење здравствене заштите милион КМ.

У складу са Законом о социјалној заштити, планирана су средства у износу од 60,4 милиона КМ, а односе се на трансфер јединицама локалне самоуправе за суфинансирање права на новчану помоћ и права на додатак за помоћ и његу другог лица (права која се у висини од 50 одсто планирају у буџету Републике Српске, а 50 одсто у буџету јединица локалне самоуправе), те здравствено осигурање корисника наведених права и финансирање права на подршку у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју. Планираним допунама Закона о социјалној заштити уводе се два нова права, и то: право на посебан додатак на личну инвалиднину и право на посебан додатак за бригу о дјетету са сметњама у развоју, односно лицу са инвалидитетом, тако да средства планирана на позицији личне инвалиднине из области социјалне заштите износе 41,4 милиона КМ. За реализацију наведених права обезбијеђена су додатна средства у износу од 21,9 милиона КМ.

На позицији Трансфер Фонду дјечије заштите, планиран је износ од 53 милиона КМ, и иста су увећана за 8 милиона КМ, што је резултат повећања права на матерински додатак који ће сада на мјесечном нивоу износити 746 КМ. Поред тога, планиран је и Трансфер Фонду дјечије заштите у износу од 0,9 милиона КМ за финансирање права пронаталитетног додатка који остварује мајка са пребивалиштем у Републици Српској за свако трећерођено и четворорођено дијете, без обзира на материјални статус породице и мјесто рођења дјетета.
У оквиру Јавних инвестиција, на позицији трансфера јединицама локалне самоуправе, планирана су средства за финансирање инфраструктурних пројеката у јединицама локалне самоуправе у Републици Српској у укупном износу од 207 милиона КМ. У односу на средства планирана Буџетом Републике Српске за 2026. годину, за ову намјену обезбијеђено је додатних 190 милиона КМ.

Издаци за отплату дугова Ребалансом буџета за 2026. годину износе 1.334,7 милиона КМ, што представља умањење од 13,9 милиона КМ, односно 1,0 одсто у односу на средства планирана Буџетом Републике Српске за 2026. годину.

Влада Републике Српске је утврдила и у процедуру разматрања и усвајања у Народној скупштини Републике Српске упутила Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о извршењу Буџета Републике Српске за 2026. годину, којим се прописује начин извршења Ребаланса Буџета за 2026. годину.

Такође, утврђен је и Приједлог закона о фискалној одговорности у Републици Српској којим се ствара адекватан правни оквир за смањење ризика и јачање фискалне стабилности, јер се предложеним законским рјешењима додатно јачају фискална одговорност за ефикасно и ефективно коришћење буџетских средстава, те систем контроле и надзора.

Влада је данас утврдила приједлоге одлуке о измјени Одлуке о износу гаранција које може издати Република Српска у 2026. години и Одлуку о дугорочном задуживању Републике Српске за 2026. годину које ће бити упућене у процедуру разматрања и усвајања у Народној скупштини Републике Српске.

Влада Републике Српске, с циљем повећања плата запослених у јавном сектору, утврдила је данас, по хитном поступку: Приједлог закона о измјенама Закона о платама запослених у органима управе Републике Српске, Приједлог закона о измјенама Закона о платама запослених у јавним службама Републике Српске, Приједлог закона о измјенама Закона о платама запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, Приједлог закона о измјенама Закона о платама запослених лица у јавним установама у области здравства Републике Српске, Приједлог закона о измјенама Закона о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици, Приједлог закона о измјени Закона о платама запослених у области културе Републике Српске, Приједлог закона о измјенама Закона о платама запослених у институцијама правосуђа Републике Српске, те Приједлог закона о измјенама Закона о платама запослених у области високог образовања и студентског стандарда Републике Српске.
Разлог за доношење наведених закона је увећање плате запослених од пет одсто (5 одсто).

Измјене ових закона представљају још једну од мјера Владе Републике Српске које доприносе привредном расту и повећању плата радника. Предложене измјене ступају на снагу 1. августа 2026. године.

Када је ријеч о Приједлогу закона о измјенама Закона о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској, извршено је и додатно увећање нето плате у износу од 100 КМ за запослене на руководећим радним мјестима у основним и средњим школама и ђачким домовима, те запослене са средњом стручном спремом који раде на пословима везаним за васпитно-образовни рад.

Такође, када је ријеч о Приједлогу закона о измјени Закона о платама запослених у области културе Републике Српске, извршено је додатно увећање нето плате у износу од 100,00 КМ за директоре установа културе. Такође, извршена су дјелимична кориговања када су у питању вредновања виших и највиших стручних звања у библиотечкој и музејској дјелатности. За раднике у установама културе, запослене на радним мјестима која подразумјевају виша стручна звања, нето плата је увећана за додатних 50,00 КМ, док је нето плата за раднике са највишим стручним звањима увећана за додатних 100,00 КМ.

Владa Републике Српске утврдила је Приједлог закона о измјени и допунама Закона о раду, по хитном поступку.

Измјеном и допунама овог закона, скраћује се вријеме трајања приправничког стажа за лица са завршеним средњим образовањем са шест на три мјесеца, а за лица са завршеним високим образовањем са 12 на шест мјесеци.

У складу са потребом усклађивања са одредбама Закона о раду, у смислу скраћивања приправничког стажа за лица са завршеним средњим и високим образовањем, Влада је данас, по хитном поступку, утврдила: Приједлог закона о измјени и допуни Закона о државним службеницима, Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о службеницима и намјештеницима у органима јединице локалне самоуправе, Приједлог закона о измјени и допунама Закона о здравственој заштити, Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о предшколском васпитању и образовању, Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о основном васпитању и образовању, Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о средњем образовању и васпитању, Приједлог закона о измјени и допунама Закона о библиотечко – информационој дјелатности, Приједлог закона о измјени и допунама Закона о музејској дјелатности, те Приједлог закона о измјени и допунама Закона о ученичком стандарду.

Када је ријеч о Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о основном васпитању и образовању и Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о средњем образовању и васпитању, један од разлога за доношење ових закона је смањење накнаде коју кандидати плаћају приликом полагања стручног и поправног испита, а која је један од услова приликом заснивања радног односа.

Влада Републике Српске данас је утврдила Приједлог закона о допуни Закона о полицији и унутрашњим пословима, по хитном поступку.
Разлози за доношење овог закона садржани су у потреби да се изједначе услови за остваривање права на пензију полицијских службеника који су стекли услове за пензију прије ступања на снагу Закона о допуни Закона о полицији и унутрашњим пословима из 2019. године и полицијских службеника који су стекли услове након ступања на снагу истог.

Влада је утврдила Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о оружју и муницији, по хитном поступку, којим се врши дорада појмова битних дијелова оружја и муниције и усклађује са међународним стандардима, те поред тога уводе се и нови појмови који до сада нису били нормативно уређени, а који су усклађени са савременим правним и техничким стандардима.

Разлог за доношење закона је, између осталог, и потреба продужења рока за легализацију оружја, чиме се омогућава додатни временски период грађанима да без правних посљедица пријаве и региструју оружје које држе без одговарајућих исправа, што доприноси повећању степена тачности евиденције оружја као и унапређењу опште безбједности Републике.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о обавезном здравственом осигурању, по хитном поступку, те усвојила Закључак о разматрању приједлога Савеза синдиката Републике Српске по питању потребе усаглашавања измјена нормативних рјешења везано за наплату доприноса и коришћење права из обавезног здравственог осигурања.

Наведене допуне односе се на прецизније уређење права из обавезног здравственог осигурања, утврђивање својства осигураног лица, обим права на здравствену заштиту, као и програме здравствене заштите. Предложеним измјенама Закона обухваћено је и уређивање обима и начина остваривања права из обавезног здравственог осигурања по питању специјалистичко-консултативне здравствене заштите, болничке здравствене заштите и лијекова. Прецизније је, такође, регулисано и питање закључивања уговора са здравственим установама, трошкови здравствене заштите и партиципација, те је проширена и модификована листа осигураних лица која су ослобођена плаћања партиципације.

Прецизније је разрађен и поступак одобравања лијечења или спровођења дијагностичког поступка изван Републике, као и поступак одлучивања о приједлогу за одобравање лијечења изван Републике.

Додатно су регулисана и питања права на накнаде за вријеме привремене спријечености за рад, односно спријечености за рад због потребе његе обољелог члана уже породице, као и надлежност за утврђивање привремене спријечености за рад.
Додатно је регулисано и питање примјене Закона у дијелу утврђивања својства осигураника који пензију или инвалиднину остварује од иностраног исплатиоца дјелимично по основу већинског стажа осигурања оствареног у иностранству.

Закључком се задужују Министарство здравља и социјалне заштите и Министарство финансија да у сарадњи са Савезом синдиката Републике Српске и другим надлежним органима формирају радну групу која ће у року од шест мјесеци анализирати постојеће стање и припремити приједлог нормативних рјешења у циљу квалитетније заштите права корисника из обавезног здравственог осигурања.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о обавезним осигурањима у саобраћају, по хитном поступку.

Предложеним измјенама Закона одлаже се примјена дјелимичне либерализације цијена осигурања од аутоодговорности до краја 2031. године. Закон се усклађује и са прописима о заштити личних података, чиме се обезбјеђује правни основ за њихову обраду у поступцима осигурања. Измјенама се прецизирају услови за остваривање права на накнаду штете, повећава се праг материјалне штете за коришћење европског извјештаја о саобраћајној незгоди са 500 КМ на 2.500 КМ, те допуњују извори финансирања и начин управљања средствима Заштитног фонда.

Влада Републике Српске утврдила је данас и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о остваривању права на бесплатну правну помоћ у Републици Српској.

Разлог за измјене и допуне овог закона је Иницијатива Центра за пружање бесплатне правне помоћи Републике Српске садржана у потреби да се прецизније пропише поступак утврђивања права за кориснике бесплатне правне помоћи, разлози за отказивање пружања бесплатне правне помоћи и укидање рјешења, те услови за престанак права на бесплатну правну помоћ, као и начин утврђивања дисциплинске одговорности за повреде закона, доношењем предметног закона биће омогућено да се отклоне проблеми који су уочени током петогодишње примјене Закона о остваривању права на бесплатну правну помоћ и омогући ефикасније функционисање Центра за пружање бесплатне правне помоћи.

Разлог за измјене и допуне овог закона је Иницијатива Центра за пружање бесплатне правне помоћи Републике Српске садржан је у потреби да се прецизније пропише поступак утврђивања права за кориснике бесплатне правне помоћи, разлози за отказивање пружања бесплатне правне помоћи и укидање рјешења, те услови за престанак права на бесплатну правну помоћ, као и начин утврђивања дисциплинске одговорности за повреде закона, доношењем предметног закона биће омогућено да се отклоне проблеми који су уочени током петогодишње примјене Закона о остваривању права на бесплатну правну помоћ и омогући ефикасније функционисање Центра за пружање бесплатне правне помоћи.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о измјени и допуни Одлуке о утврђивању основице за утврђивање висине права и висине цензуса прописаних Законом о дјечјој заштити за 2026. годину.

Према новој одлуци основица за утврђивање висине права на матерински додатак утврђује се у проценту од 82,888 од најниже плате у Републици Српској у 2025. години и за 2026. годину износи 746,00 КМ. Корисницима права на матерински додатак који су право остварили прије ступања на снагу ове одлуке, номинална висина права утврђеног рјешењем о оствареном праву, ускладиће се и исплаћивати у износу од 746,00 КМ без доношења новог рјешења, почевши од дана ступања на снагу ове одлуке за преостали период оствареног права.

Разлог за доношење ове одлуке је опредјељење Владе Републике Српске да се материјални положај незапослених мајки, корисница материнског додатка унаприједи имајући у виду пораст трошкова живота од периода доношења Закона о дјечјој заштити 2017. године.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о стипендирању дефицитарних занимања за школску 2026/2027. годину, којом се ученицима првих разреда средњих школа који су уписали дефицитарна занимања обезбиједити стипендија у износу од 100,00 КМ и трошкови превоза ученика, у току трајања наставне године.

С циљем повезивања образовања са тржиштем рада Министарство просвјете и културе Републике Српске је и ове године је планирало средства за стипендије за ученике који уписују дефицитарна занимања. За ту намјену у 2026. години обезбијеђена су средства у укупном износу од 900.000 КМ. Такође, буџетским захтјевом Министарства просвјете и културе за 2027. годину биће планирана средства за стипендирање дефицитарних занимања за школску 2026/2027. годину.

С циљем да се подстакне упис ученика у занимања потребна тржишту рада, а за која ученици исказују најмање интересовања, од јединица локалне самоуправе и других друштвених партнера затражени су приједлози дефицитарних занимања. Министарство просвјете и културе је, након анализе достављених приједлога, Правилником о плану уписа ученика у први разред средњих школа дефинисало дефицитарна занимања по школама и локалним заједницама. Правилником о плану уписа ученика у први разред средњих школа предвиђен је упис 944 ученика у 20 дефицитарних занимања и девет струка, у 40 средњих школа, на подручју 29 јединица локалне самоуправе.

У протеклих шест година, за стипендирање дефицитарних занимања, из Буџета Републике Српске, издвојено око 4,2 милиона КМ, од чега 2,8 милиона КМ за стипендије и 1,4 милиона КМ за превоз. Стипендирано је више од 3.500 ученика.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о одобравању средстава за социјално збрињавање радника.

Овом одлуком се одобрава 92.880,00 КМ за потпуну и дјелимичну уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 189 радника из седам предузећа, који су процесом стечаја или ликвидације предузећа остали без запослења.

Ова средства дозначиће се Фонду ПИО Републике Српске, од чега је износ од 27.307,01 КМ предвиђен за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 16 радника из предузећа КП „Сињаково“ А.Д. из Језера, док је износ од 19.784,88 КМ предвиђен за дјелимичну уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 167 радника из предузећа ГП „Кнеград“ А.Д.-у стечају из Кнежева. Износ од 45.788,11 КМ је предвиђен за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за шест радника из пет предузећа, који су се пријавили на Јавни позив Фонда ПИО Републике Српске отворен до 31.12.2026. године, а који са уплатом наведених средстава стичу услове за старосну пензију.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о суфинансирању пројеката неразвијених и изразито неразвијених јединица локалне самоуправе у укупном износу од 149.993,00 КМ.

Ријеч је о инфраструктурним пројектима од значаја за грађане, које ће Влада суфинансирати у општинама: Језеро („Зелена оаза Ђол-развој одрживе туристичке инфраструктуре за природни и културни доживљај општине Језеро“), Власеница (“Лијепа Раван-оаза природе и активног туризма на зеленој стази“), Шамац (“Повезивати рурална подручја у мјесној заједници Крушково Поље и Обудовац 2 са центром општине и омогућити балансирани развој”), Вукосавље („Уређење и асфалтирање путне инфраструктуре у М3 Модрички Луг - II фаза”), Берковићи („Промоција локалног биодиверзитета кроз иновативне мјере засноване на природи у агропрехрамбеном сектору БиХ — „ProBio BiH”) Хан Пијесак („Одрживи туризам за зелени развој дуж стаза Via Dinarice“), Љубиње („Економско оснаживање социјално и материјално угрожених особа и младих особа кроз производњу поврћа у пластеницима”), Вишеград („Социо-економска одрживост и подршка локалном становништву у БиХ (SELLS II)” и Невесиње („Регионални програм локалне демократије на Западном Балкану“).