Селак: Право је и обавеза Уставног суда Српске да штити уставни поредак

Право и обавеза Уставног суда Републике Српске је да о важним питањима уставности и заштите уставног поретка Српске, али и БиХ, заузима ставове и о њима упознаје јавност, истакао је министар правде Српске Горан Селак, поводом оцјене ове правосудне институције да одлуке Кристијана Шмита представљају врхунац неуставне законодаве дјелатности.

Селак је подржао допринос Уставног суда Републике Српске да отвори расправу о досадашњој пракси и тумачењу Устава БиХ, али и цјелокупног дејтонског поретка од Уставног суда БиХ.

Он је указао на чињеницу да се у конкретном случају не доводе у питање одлуке Уставног суда БиХ које су донесене поводом аката усвојених у Парламентарној скупштини БиХ, већ одлуке које су се односиле на акте наметане од високих представника, који за такво поступање немају упориште у Уставу БиХ ни у Дејтонском мировном споразуму.

„Управо у томе је суштинска разлика. Правна расправа која се води не односи се на оспоравање надлежности Уставног суда БиХ у оквирима предвиђеним Уставом, већ на питање да ли акти које доноси неизабрани страни званичник могу производити правне посљедице као акти законодавне власти. То је питање које заслужује озбиљну правну анализу и аргументовану расправу. Одговор на ово питање биће уједно и одговор на питање да ли у БиХ и у којој мјери постоји владавина права“, поручио је Селак.

Он је нагласио да је право, а не политика, једини исправан оквир за вођење таквих расправа, саопштено је из Министарства правде Републике Српске.

Селак је нагласио и да ово министарство досљедно подржава право на слободу мишљења и јавно изражавање ставова, као једно од основних права гарантованих Уставом Републике Српске и Уставом БиХ.

Он је нагласио да развијена демократска друштва почивају на отвореном дијалогу институција и грађана, те да је од посебног значаја када институције од највишег уставноправног значаја, каква је Уставни суд Републике Српске, своје стручне оцјене и правне аргументе не задржавају само у оквирима стручне јавности, већ их представљају и грађанима.

„Због тога цијеним и подржавам допринос Уставног суда Републике Српске да на аргументован, објективан и стручан начин отвори расправу о досадашњој пракси и тумачењу Устава БиХ, али и цјелокупног дејтонског поретка од Уставног суда БиХ“, навео је Селак.

Он сматра да је посебно важно да се о овим питањима разговара на основу правних аргумената, чињеница и уставних начела, а не политичких квалификација.

„Када су ставови засновани на праву, стручној анализи и објективној оцјени, они представљају вриједан допринос јачању правне сигурности, уставног дијалога и владавине права“, истакао је Селак.

Он је додао да Министарство правде Републике Српске подржава стручну и јавну расправу о свим важним уставноправним питањима.

„Увјерен сам да се само кроз аргументован дијалог, узајамно уважавање и досљедно поштовање уставних начела може допринијети заштити уставног поретка, јачању владавине права и унапређењу демократских процеса“, истакао је Селак.

Уставни суд Републике Српске констатовао је да давање превеликих овлашћења било којој институцији недемократског карактера, која није конституисана у складу са уставом било које земље, у овом случају институцији високог представника у БиХ, угрожава демократију, владавину права, уставност и законитост, односно легалитет и легитимитет правног поретка.

У документу у којем је Уставни суд дао своју оцјену аката које је у претходном периоду донијела Канцеларија високог представника (ОХР) у БиХ, те аката других институција који имају реперкусије на уставноправни оквир Републике Српске и БиХ, наводи се да је нужно да се што прије престане са оваквом праксом високог представника у БиХ, јер су до сада наступиле многобројне штетне посљедице.